Izvor: Politika, 12.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJA EKSPERIMENT ZAPADA
Što je strašniji slom gubitnika, to je teža situacija pobednika. Posle završetka hladnog rata gubitnici su zemlje nekadašnjeg komunističkog bloka osim Rusije, a pobednici kapitalističke države na čelu sa SAD. Gubitnici su se otvoreno opredelili za demokratiju zapadnog stila i tipa, zbog čega na Zapad pada i deo odgovornosti za njihovu budućnost.
Ono što je dovelo do pobede zapadnih demokratija prerasta sada u odgovornost, a jedan od začuđujućih paradoksa istorije na Balkanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je što se "totalitarno iskušenje", pretvorilo u suprotnost nekadašnjih strahovanja. Jer, pretnja za demokratije koje se egoistično bave samo svojom formom i blagostanjem nije moć, već nemoć, nije snaga već totalna propast, nije fascinantna čarolija, već dokaz nemogućnosti da se ostvari nekadašnja utopija.
Da li je potvrda te teze drama oko formiranja nove vlade Srbije koja je proteklih dana zaokupila celokupnu pažnju domaće, a dobrim delom i strane javnosti?
Sadašnja paradoksalna stvarnost Srbije, koja u velikoj meri komplikuju srpski model budućnosti, očigledno pokazuje da istorija i na ovim prostorima koristi najbolju dramaturgiju: naime, iznenađenja koja posmatrači i akteri i ne mogu da predvide.
Tu dramaturgiju pokušavali su nedavno da u Vašingtonu, u okviru redovnih političko-vojno-kriznih igara, proigravaju odgovarajući američki simulacioni timovi: Srbe su glumili ljudi iz CIA-e, a američku stranu predstavljali su najviši funkcioneri Stejt departmenta, Danijel Frid i Rozmari Di Karlo.
Tim CIA-e krenuo je od pretpostavki da je Kosmet proglasio nezavisnost, da je u Kosovskoj Mitrovici došlo do pobune Srba protiv toga i da je srpska vojska ušla na sever Kosmeta. Američka strana, a to su u simulaciji bili Frid i gospođa Di Karlo, pošla je od pretpostavke da SAD imaju na Rusiju uticaj, i da od vrha srpske vojske imaju obećanje da vojska neće ulaziti na sever Kosmeta. Igra je prekinuta, jer je zaključeno da su pretpostavke u startu bile pogrešne. Jer, Vašington je tek sada svestan da nema uticaj na Rusiju kakav je imao u vreme Jeljcina, što znači da će Rusija uložiti veto u Savetu bezbednosti UN, ako dođe do glasanja o novoj rezoluciji koja bi Kosmetu davala nezavisnost. Osim toga, za CIA-u su obećanja vrha srpske vojske samo obećanja pojedinaca.
Da Amerikanci teško kreiraju "sintetičke" Srbe potvrđuje i nedavna studijska poseta delegacije vazduhoplovnog ratnog koledža SAD Srbiji.
Američke vazduhoplovce na Batajnici najviše je interesovala oprema naših izviđačkih aviona. Naime, oni znaju da na izviđačkim migovima-21 srpska avijacija ima američki sistem "lorap", koji obezbeđuje bočno skeniranje i snimanje svih objekata na zemlji u dubini od 150 km. To znači da jednim migom-21 sa "lorap" sistemom vidimo skoro sve što se događa na Kosmetu, a da taj mig-21 uopšte i ne prilazi administrativnoj granici Kosmeta...
Druga je priča je li Vojska Srbije smanjena na nivo da vojno ništa i ne može da uradi po tom pitanju čak i kada bi neko to naredio, a zbog te nemoći i situacije, naravno, niko nije odgovoran. Političari apsolutno ne poštuju proklamovanu političku neutralnost vojske, ministar odbrane jedva da i službeno komunicira sa načelnikom Generalštaba, na proširenom kolegijumu načelnika Generalštaba, na kojem je bio i Predsednik Republike, ministra odbrane nije bilo.
Šefovi VBA i VOA na prvom nivou odgovaraju ministru odbrane, a onda i predsedniku Republike.
Moglo bi se reći da je Vojska potpuno okrenuta ka Zapadu i evroatlantskim integracijama, a taj Zapad želi da Srbiji oduzme Kosmet, koji bi ta ista srpska vojska po Ustavu trebalo da brani. Šaljivdžije bi rekli, ode vojska Srbije u NATO i bez Srbije.
Niko da objasni da u NATO ulaze države, a ne vojske. Sa celom teritorijom, ili amputirane? Zavisi kako se postavite. Jer, za Zapad mi smo običan eksperiment. Na žalost, ne i na nivou laboratorije, ili samo simulacionih igara.
Zbog toga i zabrinutost Zapada ko će kontrolisati obaveštajne i službe bezbednosti u Srbiji. Naravno, one imaju moć, ali ne toliko fascinantnu kako to javnost u Srbiji misli, ili na Zapadu strahuju.
Optuživanje srpskih službi da su nedemokratske pomalo je smešno, jer demokratije nema ni u jednoj sličnoj službi na svetu. Ima samo demokratske kontrole, ali ne i apsolutne. I ima "sivih zona" u operacijama, zloupotreba, pa i zločina.
Ali toga nisu imune ni službe poput CIA-e, njene procene o iračkom tajnom oružju, francuske službe i njihove operacije protiv "Grin pis" pokreta na Pacifiku, italijanske službe i njihove veze sa mafijom i ložom P-2 i planiranje državnog udara u Italiji.
I zato je u našoj situaciji sa novom vladom Srbije, ili bez nje, teško govoriti o apsolutnim pobednicima i gubitnicima...
Neverovatna je fascinacija političara, ali i šire javnosti Srbije tajnim službama. Nema TV debate da se za skoro sve probleme države, od privrede i mogućih tajkunskih veza sa tajnim službama, do takoreći pogrešne prognoze vremena ne okrive strukture BIA, VOA, VBA i oni tamo u MIP-u. Još je veća opsesija nekih krugova na Zapadu tim istim srpskim tajnim službama, pa se iz Brisela stalno poručuje kako one moraju da se transformišu u demokratskom duhu. U Beogradu je nedavno održan i međunarodni skup oko reformi naših tajnih službi.
Tajne službe i njihova kontrola navodno su i glavni razlog "gužve" oko sastavljanja nove srpske vlade. Ko će kontrolisati vojne službe, a ko civilne? Šta o tome kaže ustav Srbije, a šta Havijer Solana? Zašto je Doris Pak javno kritikovala Havijera Solanu?
[objavljeno: ]
