Izvor: Kurir, 23.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJA DRUGA KUĆA
Popularni britanski pisac i kolumnista Toni Parsons za Kurir govori o susretima s holivudskim zvezdama i o Beogradu
Od Surčina do intervjua za Kurir Toni je prošao dug put, satkan od velike popularnosti koju uživa na ovim prostorima. U to se, kaže, uverio pre dve godine, kad je Srbiju posetio prvi put.
Poseta Filološkom fakultetu u Beogradu, prijem kod v.d. gradonačelnika Alimpijevića, potpisivanja knjige u knjižari „Akademija“ koje je trajalo satima, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << se red na Knez Mihailovoj nije smanjivao, nisu Parsonsu oduzeli ljubaznost, strpljenje i predusretljivost, kojima retko koja javna ličnost može da se pohvali, a posebno ne literarne veličine poput ovog jednostavnog Engleza.
O njegovoj književnosti mnogo se zna, ali o njegovom privatnom životu malo.
Najmanje se može pretpostaviti da je Toni lično jedan od autentičnih svedoka pank ere koja je gazila svet sedamdesetih godina. Njegova iskustva i prijateljstva sa zvezdama o kojima se sanja, poput Džordža Majkla, Dejvida Bouvija, Seks pistolsa, Blondi, Mika Džegera, Toking hedsa, Igija Popa, grupa Kleš i Ramons, priče su za anale.
- To je bilo divno vreme i veliko, divno, neverovatno iskustvo - biti pored tako kreativnih ljudi kao što su Seks pistols ili Igi Pop. Mogli ste da se družite sa njima, što se sada više ne dešava. S druge strane, moja dva najbolja prijatelja umrla su od heroina - rekao je Parsons, navodeći da su mu Pistolsi i dalje jedna od omiljenih grupa. - Ali za intimne priče o njima potrebni su sati, mi ih nemamo - dodaje kroz smeh.
- Dobar sam prijatelj sa Džordžom Majklom. On je super čovek, ali ima velikih problema sa drogama, to ga unižava kao ličnost. Gotovo svi muzičari imaju ovaj problem. U vreme pank revolucije ljudi su se drogirali da bi dostigli kosmos, neke vrhunske ciljeve. Danas to čine da bi pobegli od stvarnosti - nastavlja Parsons.
Niste samo pisac već i kolumnista Dejli mirora, o čemu pišete?
- O politici, kritikujem uglavnom! Dobro je da se pisac malo disciplinuje kroz novinarstvo.
Parsons se disciplinovao radeći za najveće štampane medije - Meri Kler, Miror, Fejs, Dejli mejl, Arena, Gardijan, El, Dejli telegraf, Spektator, Sandej tajms, Dži kju, Red i druge, a radi i Bi-Bi-Sijevu emisiju o umetnosti. Takva mentalna disciplina verovatno je uticala na njegov privatni život, jer se Toni dva puta ženio. Iz prvog braka, s koleginicom sa kojom je počeo kao novinar u muzičkom magazinu NME, ima sina Boba, nad kojim je posle razvoda, o kom ne želi da izusti ni slovo, dobio starateljstvo. Danas je oženjen Japankom, u koju je ludo zaljubljen, i sa njom ima ćerku Džasmin. Novi bestseler, zbog kojeg je i posetio Beograd, posvećen je upravo njoj.
Šta bi vas moglo naterati da ostanete ovde zauvek?
- Zauvek ne znam. Vratiću se! Mislim da su Beograd i Srbija, bez obzira na glas koji vas bije, jedne od najvećih tajni Evrope. Imate tako jaku sliku u svetu da, kad kažeš nekom: „Hej, idem u Srbiju!“, on te bojažljivo i sažaljivo pita: „Ideš u Srbiju?! Uf, hoćeš li biti dobro?“ U Beogradu najviše volim ljude. Znaš, raspoloženje i energiju koju prenose. Velika je privilegija biti u Beogradu. Ljudi koji ti prilaze kao da te već poznaju i, u stvari, oni te i poznaju, jer su te čitali... Ja sam bio i novinar, i tamo je drugačije. Možeš sve da odjebeš i da iskuliraš. Da budeš hladan ili ciničan. Ali kad pišeš roman, to je ono što si. Nema tu fasade!
Pogrešna slika o Srbiji? Nije valjda?
- Da, da... Definitivno! Ja se mnogo sigurnije osećam u Beogradu nego u Londonu! Ovde kad negde odeš i vratiš se, posle samo nekoliko sati ljudi te dočekaju onako kao da su te baš željni. To je fenomenalno mesto, kome se treba vraćati. Volim da sam odlučujem o ljudima, stvarima i zemljama, ne volim da mi govore šta da mislim. Ponekad je tvoja sopstvena percepcija potpuno drugačija od percepcije većine ljudi...
Šta mislite o seriji maštarija o Hariju Poteru?
- To je fantastično! Cela jedna generacija ili više generacija dece odrašće na ovoj knjizi i pamtiće je kad budu proslavljali svoj 50. ili 60. rođendan!
n Pišete o realnostima s kojima se ljudi susreću, knjige su vam, kako sami kažete, poluautobiografske. Da li ste zaradili bar približno koliko je Roulingova na bajkama?
- Ha, ha... Pa, ne, ni približno! Ljudi više vole bajke nego stvarnost! To im pomaže da prebrode sopstvene krize! Bajke su uvek u prednosti.
Vaš moto je da svi žele istinitu priču. Jeste li je i vi ponudili čitaocima ili ste bar malo sakrili?
- Pa, eh... Pomalo se uvek oduzme, zato sam rekao da su mi knjige poluautobiografske.
Šta ćete nam reći pre odlaska?
- Budite tu, vraćam se![ antrfile ]
PROVALJEN
Jesu li i šarene čarape koje stalno nosite zaštitni znak ili samo deo stajlinga?
- Kako ste primetili? Da, pomalo sam sujeveran. Jesu nešto poput toga.
