Izvor: S media, 06.Feb.2013, 18:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBI NA ISPITU: Da li smo sujetni koliko smo teški? (ANKETA)
Lekari su najsujetnija profesija na svetu, slede univerzitetski profesori. Žene su sujetnije od muškaraca, a kad je reč o nacijama to su – Englezi, pokazala je jedna internet anketa u kojoj su učestvovali posetioci iz celog sveta. Gde smo tu mi kao narod potražili smo odgovor od stručnjaka.
U poznatom Vujaklijinom „Rečniku stranih reči i izraza“ piše da je sujeta „osobina nekoga da ističe svoju ličnost, da se otima za slavom i počastima; zove se još >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << taština i slavoljublje“.
- Nauka podržava ovu definiciju i povezuje je sa narcizmom, odnosno narcističnom strukturom ličnosti - kaže za S medija portal psihijatar Jovan Marić. - A narcisu nikad dosta pohvale: ako ga hvali deset osoba, nije zadovoljan, jer ga ne hvali stotinu, ako ga hvali stotinu, nesrećan je jer ga ne hvali hiljadu!
Srpski nerealni narcizam
Zanimalo nas je koliko smo kao nacija sujetni? Da li spadamo među sujetne narode, kako tvrde pojedina istraživanja. Profesor Marić o tome kaže:
- Srbi spadaju u sujetne, narcistične narode. Ja to u svojim knjigama o nama Srbima, tačnije u troknjižju ’Kakvi smo mi Srbi’, nazivam ’srpski nerealni narcizam’. Zvuči nezgrapno, ali želim da potenciram naše nerealno uveličavanje vrednosti, koje često nemamo; našu umišljenost da smo važni i značajni, a pretežno nismo.
Muškarci su sujetniji
U javnosti, među običnim svetom se “lome koplja”, ko je sujetniji: žene ili muškarci?
- Muškarci, naravno - kategoričan je profesor Marić. - Čuvena je ona rečenica ’Povređena mu je sujeta, sada ste nadrljali’. Muškarci imaju svojevrsni unutrašnji pritisak da budu dobri, odlični, da budu bolji od drugih, što je tipično muško nadmetanje, a imaju i želju da teže savršenstvu, što povlači potrebu za pohvalom i potencira slavoljublje. Budući da je sve to napred rečeno teško postići u svakodnevnom životu, muškarci se lako povrede, tačnije lakše se uvrede nego žene.
Kao što je dokazano da su muškarci sujetniji od žena, tako postoje i profesije koje su „najsujetnije“. A evo i koje su to, prema oceni profesora Marića:
- Sve profesije u kojima rejting zavisi od pohvale publike, na primer glumci, pevači ali i drugi umetnici, jer nema jasnih merljivih kriterijuma za rejting skale. I lekari i stomatolozi se ubrajaju u visoko sujetne, jer se za te teške poslove uglavnom opredeljuje ’srednjoškolski krem’, dakle najbolji učenici, a oni su neretko omnipotentni, misle da ’sve znaju’.
„Psihološka slepa mrlja“
Sujetni ljudi uglavnom nisu voljni da priznaju tu svoju slabost. Prema rečima profesora Marića, nije mali broj ljudi koji ne vidi i neće sebi da prizna da ima određenih slabosti:
- U toj grupi su i oni koji su sujetni i to im je često takozvana psihološka slepa mrlja. Tek kada se loše osećaju u situacijama kada ne dobiju očekivane pohvale, shvate da im je povređen ego, a to je drugo ime za povređenu sujetu.
Često ćemo, posebno u današnje vreme u poslovnom svetu, čuti stav da je izrazita samouverenost na samoj granici sujete, čak i poželjna! Pitali smo našeg sagovornika u kojoj meri je sujeta “poželjna” i da li je uopšte poželjna? Gde je granica između samouverenosti i sujete?
- Sujeta je negativna psihološko-karakterna osobina, i samim tim i nepoželjna. Opterećujuća je u međuljudskoj komunikaciji, jer bi trebalo biti obazriv u kontaktu sa sujetnim osobama. Neki narcisi su veoma osetljivi, naročito ako im se ’dirne u nepostojeće vrednosti’ tipa pameti, lepote, muškosti, seksualnosti, posla, novca, karijere, prijateljstva... Sve su to mnogima psihološke slabe tačke u samovrednovanju - pojašnjava profesor Marić i dodaje da samouverenost prerasta u sujetu kada je okolina snishodljiva, ulizička, kada neko ima određenu, često nezasluženu poziciju iliti „rejting“ u društvu, a okolina mu je dodatno „hrani“ pohvalama. I jednih i drugih, kaže, je podosta u zemlji Srbiji.
Sujeta je greh!
Po hrišćanstvu - sujeta je greh. Svi smo mi isti – jedan je Bog koji je večan i iznad nas, a mi smo svi isti i želimo da budemo srećni sa onima koje volimo. Samo sujetna osoba želi da i drugima bude najvažnija i ne želi da bude srećna već želi da bude važna i iznad drugih, želi da bude večna i neprolazna i iznad drugih kao što je Bog!
Profesor, protođakon Radomir Rakić kaže da je sujeta isto što i gordost, a da je sve to skupa greh.
- Sve što ima veze sa gordošću je greh – kaže profesor Rakić za S media portal. - Sujetan čovek nije na pravom putu. Čovek treba da bude ponosan, ali gord nikako. Za sve što je ostvario u životu čovek bi trebalo da zahvali Bogu.
On objašnjava da je sujetna osoba ima lažnu sliku o sebi:
- Samo poreklo reči sujeta na staroslovenskom znači ništavilo. Mnogi ljudi ne znaju da sujeta znači praznina, ispraznost. Sujetna osoba zapravo, veliča sebe zbog ničega! I zato kada za nekoga kažemo da je sujetan, zapravo ga označavamo kao praznog, bezvrednog
Skromnost i putovanja, najbolji lek za sujetu
Ipak, i sujetu je moguće obuzdati. Pitamo profesora Marića, kako se ona prevazilazi?
- Suprotnost sujete je skromnost. To je najbolji lek. Davno je rečeno da bi trebalo biti velik u delima, a skroman u njihovoj prezentaciji. Isto tako, putovanja po svetu su dobar način da vidimo ko smo i šta smo, i koliki nam je rejting - precizira Marić.
Zato, spakujte kofere i – na put! Pojedini stručnjaci tvrde da sve ono što putujući saznajemo o ljudima, mestima, zemljama, sve ono što čula upijaju – monumentalne građevine, lica, prirodu, avanture, uspomene..., sve se to stapa u iskustvo koje nam pomaže da težimo slobodi duha, otvorenosti, realnosti, samoostvarenju. Stalna promena omogućava nam da bolje sagledamo nesavršenosti sveta i ljudi kao najnormalniju pojavu, kao i lepotu drugačijeg i novog. Putovanje je, kažu, prototip promena koje razvijaju individualizam, samopoštovanje, kosmopolitski duh i širu perspektivu iz koje posmatramo svet. Na taj način ćemo bolje i realnije sagledati sopstvene i tuđe vrednosti.
Ljuba Đorđević
Foto: Guliver/Tinkstock, Ilustracija
.jpg)
