Izvor: Kurir, 13.Maj.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRAM IH BILO!
Vlast troši novac na vatromet i slavlje, a nemaju za lekove obolelih od raka, kaže teško bolesna Kragujevčanka Darinka Drenjaković
KRAGUJEVAC - Pozajmila sam petsto dinara i kupila lek. Već treći dan bolnica nema citostatike. Svake tri nedelje moram na hemoterapiju, bolest ne pita, jede dušu i život. I tačno u sat mora lek da se primi. Prošao je utorak, sreda, četvrtak. Nije bilo druge. Pozajmim novac - za nekog crkavicu, za mene bogatstvo - i u apoteku. U apoteci uvek >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ima, samo treba da se plati. Penzija će tek u subotu - ovim rečima dočekala nas je penzionerka Darinka Drenjaković iz Kragujevca, teško obolela od raka.
Pre nedelju dana Darinku su vratili iz bolnice. Nije bilo fluorouracila. Kažu joj: "Zovi, Darinka, oko dva po podne". Ni u sredu leka nema, ni u četvrtak. Darinka morala da kupi lek. Jedna ampula je stotinak dinara, za celu terapiju treba ih četiri.
- Gledam, ceo grad slavi. Svako veče muzika, dolaze i iz drugih gradova u Kragujevac. Vatromet prekrilio nebo. Za nas koji ne znamo da li ćemo doživeti sutra nema para za jedan lek. Trideset godina sam radila u "Zastavi". Bila sam u "Montaži", na čijoj oglasnoj tabli sad nižu umrlice. Ni stan nisam dobila, a svakog meseca su mi odbijali. I ovaj u kome sam sada nasledila sam od majke - priča Darinka. Penzija joj je 12.000 dinara. Jedna je od malobrojnih koja nije uvela grejanje u stan u zgradi u naselju Bubanj.
- Treba dati novac, gotovinu, a ja nemam. Nemam ni za struju. Dugujem 70.000 i plašim se da će mi iseći žice. Nikog nemam, samo psa, dobrog druga. Da mi nije komšija, ne znam kako bih. Sramota me reći, ali eto. Stisla muka i morala sam da kažem - priča Darinka. Tuga se svila na njeno izmučeno lice. Skočio joj šećer na 17, pa je lekari grde.
- Imam tuberkulozu pluća, dva sam srčana udara preživela. Šećer mi skoči, a ni kod zubara ne smem bez nadzora lekara. Može da mi se iskomplikuje - kaže.
Darinkinog oca streljali su komunisti. Ubili ga noću, po mraku, u vreme kad je ceo svet slavio pobedu i slobodu. Ceo život živela je tiho, skromno, bez posebnih zahteva. Ništa od države nije tražila. Ni lek koji košta samo pet stotina dinara.[ antrfile ]
BOLNICA: NEMA LEKA
U kragujevačkoj bolnici nam je nezvanično potvrđeno da nema leka koji je neophodan Darinki, ali i ostalim pacijentkinjama koje primaju terapiju za rak dojke. Lek je uvozni i verovatno je to jedan od razloga. Preciznije podatke nismo mogli da dobijemo jer je načelnik odeljenja bio dežuran tokom noći pa je imao slobodan dan. A bolest ne čeka.
