Izvor: Večernje novosti, 16.Nov.2019, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SPC slavi Đurđic, a evo šta po narodnom verovanju narednih dana nikako ne smete da radite
Dani od Đurđica do Svetoga Mrate nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani Sprska pravoslavna crkva proslavlja 16. novembra Đurđic, hrišćanski i narodni praznik kojim se obeležava uspomena na prenos moštiju Svetog Đorđa i obnovljenje njegovog hrama u kom je položeno njegovo telo. Ovog dana crkva praznuje prenos moštiju Svetog Georgija, Svetog Đorđa, iz Nikomidije u grad Lidu koji se nalazi u Palestini odnosno Izraelu. Prenos je izvršen po ličnoj želji svetitelja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << koji je želeo da počiva u rodnom kraju i kod svojih najbližih.PROČITAJTE JOŠ - Bila je nejaka da izdrži terapije, sačekala tatu da dođe da je poljubi još jednom i više se nije budila: U Grčkoj preminula Sofija Nakić Dani od Đurđica do Svetoga Mrate nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. On u ove dane gleda ko kako radi, zatim drži većanje sa vukovima i određuje im koji će na koju stranu da navali. Domaćinu koji najviše greši u ove dane, ne ide u crkvu i ne poštuje svetog Mratu, u kuću i torove na zimu će doći hromi vuk, zvani "kriveljan", koji je najopasniji i koga niko ne može da spreči u njegovoj nameri. U selima zapadne Srbije u ove dane se klalo crno pile ili mlad crni petao. Klao se ćuteći u ranu zoru na kućnom pragu. Prethodno se piletu ili pevcu zaveže crnim koncem kljun da ne pišti, da ne bude nikakvog glasa. Odsečena pileća glava vezivala se crvenim koncem o verige, pa se sa njom bajalo u vreme dolaska vukova. Hercegovci su klali crno jare. Odranu kožu su zakopavali u zemlju, a glavu pobijali na vrh tora. U ove dane niko ne lovi vukove, jer bi to donelo veliku nesreću. Narodna priča govori o čoveku koji je sekao drva u šumi, kad ga presretoše vukovi, predvođeni najvećim, hromim vukom, koji upita seljaka da li slavi svetog Mratu. Seljak se uplaši i slaga da slavi. Vukovi se nato pokupiše i nestadoše. Čovek zaboravi na drva, otrča pravo kod popa i javi mu da uzima Mratu za prislavu. Od te godine vuci ne zalaze u njegov tor. U vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće. Sanduci se zaklope i ne diraju, ne prede se vuna, ništa se ne pere. Krojači i obućari planduju i ne prihvataju se alata, a žene ne rade ručne radove. Srbi iz Bosne daju mlađariji pileće koske i upredenu vunicu sa svinjskom dlakom da to bace na vučije puteve i vučja mesta. Stariji svet misli da ako Mratinci padnu u mlade dane, biće sigurno oštra zima. Ako je maglovito - zima će biti maglovita i promenljiva. U slučaju vedrih dana - zima će biti mrazovita i ljuta. (Dragomir Antonić, iz knjige "Običajnik u Srba")
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
