Izvor: Blic, 06.Apr.2015, 10:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SPASIOCI PLANETE Kako su vulkani osujetili apokalipsu
Iako se, opravdano, smatraju vesnicima uništenja, izgleda da vulkani mogu i da doprinesu opstanku određenih oblika života tako što “izgladnelim” ekosistemima obezbeđuju elementarni ugljenik.
Naučnici veruju da se upravo to dogodilo pre 252 miliona godina, kada se na Zemlji dogodilo najveće masovno izumiranje vrsta u istoriji.
Na kraju Perma (pre 290-245 miliona godina) niz događaja uzrokovao je smrt više od 90 odsto kopnenih i morskih vrsta. Iako nije poznato >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako su se stvari tačno odvijale, kao mogući pokretači apokalipse spominju se vulkanske erupcije, munjevite klimatske promene, pa čak i vanzemaljski udari.
Najnovija istraživanja navode na zaključak da su vulkani možda delimično i ublažili štetu koju su izazvali tako što su sićušnim stvorenjima koja žive na dnu mora, foraminiferama, ostrakodima i cevastim crvima, pomogli da prežive.
Prilikom vulkanskih erupcija izbacuje se velika kočina aerosola, od kojih se neki godinama zadržavaju u vazduhu, pružajući zaštitu od sunčeve svetlosti i hladeći površinu planete. Mnogi od tih gasova, međutim, brzo dospevaju na zemlju ili u okeane.
Važan aerosol je ugljeni pepeo, koji razgrađuju i jedu sićušne morske životinje. Kada su naučnici analizirali delove stena iz doba Perma u Vijetnamu, otkrili su ugljeni pepeo pomešan sa ljušturama foraminifera. Analizirajući njihov elementarni sastav, naučnici su otkrili jake dokaze da foraminifere za formiranje ljuštura zaista koriste vulkanski ugljen-dioksid, a ne kalcijum-karbonat kako se obično misli.
Erupcije vulkana i emisije ugljen-dioksida događale su širom sveta tokom tog burnog perioda. Ukoliko se otkrića iz ove studije potvrde još negde, onda je sasvim moguće da je vulkanski ugljen-dioksid, osim što je učestvovao u uništavanju planete, odigrao i značajnu ulogu u očuvanju lanaca ishrane u podvodnom svetu.
