Izvor: Kurir, 29.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SOTONA PROGOVORIO
Fricl otkrio da je ćerku zatvorio da ne bi pala pod loš uticaj
BEČ - Jozef Fricl (73) prekinuo je ćutanje i počeo policiji da otkriva detalje monstruoznog zločina, najvećeg u istoriji Austrije. Na ispitivanju je rekao kako je svoju ćerku Elizabet zatvorio u podrum da ne bi počela da se drogira.
Bila je komplikovano dete, rekao je Jozef, pa nisam želeo da upadne u loše društvo. Nakon što je policiji 1984. prijavio ćerkin nestanak, „brižni“ otac godinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je obmanjivao policijske istražitelje i raspitivao se o potrazi za nestalom Elizabet. U petak, samo dan pre nego što je ceo slučaj izašao na videlo, Jozef Fricl je pozvao svoju socijalnu radnicu, koja je radila na usvajanju njegovih troje unuka/dece, i zahvalio joj za sve što je učinila za njega i njegovu porodicu. Jozef je policiji otkrio i da je troje dece koje je živelo s njim uzeo kod sebe u kuću jer su u podrumu stvarali preveliku buku. On je sa suprugom, prema poslednjim informacijama, podigao još petoro druge dece, za koje nema podataka da su doživeli sudbinu sestre Elizabet. Jedna od Friclovih kćeri, Gabrijela H. živi takođe u Amštetenu, ali nije želela da razgovara sa novinarima pa ih je oterala iz svog dvorišta.
I svoju „usvojenu“ decu sada 73-godišnji starac „brižno“ je pazio. Lisa (15), prva ćerka koju je doveo da živi s njim, rođena je s teškom srčanom manom i uspešno je operisana u Lincu. Svoje najmilije otac i deda Jozef vodio je na putovanja na Tajland, gde su uživali u tronedeljnom odmoru. Za sada nije poznato ko je za vreme brinuo o njegovoj „drugoj porodici“ u podrumu. Iako se ne zna da li je imao pomagače, policija još veruje da niko od ukućana, pa ni njegova supruga, nije znao šta se događa samo sprat ispod. Jozef je svima strogo zabranio da idu u podrum, pa je zanimljivo kako se niko nikada nije zapitao zašto je to tako.
Tamnica koju je ovaj čovek imao u podrumu zapravo je bila atomsko sklonište koje je Fricl izgradio još sedamdesetih godina, za vreme hladnog rata. Dodatno ga je preradio da kroz ionako debele zidove ne prođe nijedan zvuk. Kako je Elizabet opisala policiji, u početku je vikala i stvarala buku misleći da će je neko čuti. Kada je shvatila da za to nema šanse, jednostavno se, kaže, prepustila sudbini. Pristala je da sve ispriča policiji tek kada je dobila njihovo obećanje da više nikada neće morati da vidi oca.
