Izvor: RTS, 04.Dec.2014, 11:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SOS telefoni – razgovori kao lek
Poslednjih godina, SOS telefoni postali su značajni u rešavanju važnih socijalnih problema - samoubistva, trgovine ljudima, nasilja u porodici. Cilj je pružanje emotivne podrške, ali i pomoć u dobijanju zaštite.
Kad je teško, a čini se da izlaza nema, tu je neki od SOS telefona. Prvi takav kontakt telefon u Srbiji otvoren je 1991. godine. Trenutno ih je oko stotinak, a najviše u Beogradu i Novom Sadu.
Iz novosadskog centra "Srce", jedinog za prevenciju samoubistava, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kažu da se godišnje javi oko dve hiljade ljudi, mejlom ili četom dvostruko više nego prošle godine. Mogućnost da ostanu anonimni, ljude u krizi ohrabruje da na ovaj način potraže pomoć.
"Ljudi koji su suicidalni ili razmišljaju o okončanju života, obično se toga stide i osećaju se zbog toga krivim. Tako da im je mnogo lakše da to pričaju preko telefona, gde ne vide sagovornika. Ono što je možda najvažnije u telefonskoj vrsti pomoći je da je identitet čoveka zaštićen", napominje klinički psiholog Branka Kordić.
Mreža "Žene protiv nasilja" predstavlja koaliciju ženskih nevladinih organizacija, a svaka u svom sklopu ima SOS brojeve telefona za prevenciju nasilja nad ženama.
"SOS telefoni su jedina podrška za mnoge žene, pre sve žene koje žele da budu anonimne, žene koje ne žele da se obrate institucijama ili imaju negativno iskustvo sa institucijama, višestruko marginalizovane žene, žene sa invaliditetom ili žene koej su pretrpele trgovinu ljudima", kaže Vedrana Lacmanović iz mreže "Žene protiv nasilja".
I za žene sa invaliditetom dežura SOS linija.
"To nije samo broj SOS telefona, to su SMS poruke, to je skajp komunikacija, to je mejl komunikacija, to je takođe komunikacija preko Fejsbuka", napominje Lepojka Čarević Mitanovska iz kruga "Beograd".
U okviru mreže je i centar za podršku ženama romske nacionalnosti. Najčešće traže savet o dobijanju socijalne pomoći i zaštite.
"Pozivi onih koji su životno ugroženi, njih imamo od sedam do deset u mesecu", ukazuje Nada Đuričković iz Romskog centra za žene i decu "Daje".
To što mnogi zovu neku od telefonskih SOS službi, ukazuje na alarmantnu situaciju, ali i opravdava njihovo postojanje.
Iako su otvorene telefonske kontakt linije za pomoć ljudima efikasne, teško opstaju, jer nije lako obezbediti donacije za pokrivanje osnovnih troškova. Velikim delom rade zahvaljujući entuzijazmu volontera, ili želji osoba koje su i same preživele nasilje, da pomognu drugima.
