Izvor: Blic, 18.Maj.2010, 09:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SOS dečija linija dnevno dobija više od 100 poziva

Broj dece kojima treba savet ili pomoć u stalnom je porastu. Telefon „SOS dečije linije“ samo u prvih pet meseci zazvonio je čak 20.000 puta, što je gotovo duplo više poziva nego što ih je bilo u celoj prošloj godini. Dečaci i devojčice se osećaju usamljeno, zanemareno, često su tužni i depresivni, a mame i tate u jurnjavi za „boljim sutra“, nemaju vremena da primete koliko su im deca uplašena i zbunjena. Željka Burgund: Samo u prvih pet meseci imali smo čak 20.000 poziva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što je duplo više nego u celoj prošloj godini

Dečaci i devojčice sve češće putem telefona traže savete, pomoć ili samo nekoga ko će ih saslušati. Osim mališana koji se suočavaju sa ozbiljnim problemima, sve je više i onih koji imaju potrebu samo da se pohvale nekom.

- Svaki poziv je priča za sebe, ali ono što je zajedničko svima njima je usamljenost. Deca su uplašena, zbunjena i ne umeju da u svojim glavicama razluče šta se od njih očekuje i kako bi trebalo da se ponašaju. Njih pogađa sve što se dešava. Imali smo pozive i zbog povređivanja keruše Mile, slučaja Rebrača, siromaštva, poplava" Oni se osećaju loše, jer nemaju s kim sve to da podele - priča za „Blic" Željka Burgund, rukovodilac projekta „Sos dečija linija", koji već pet godina funkcioniše pri Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj i dodaje da su zahvaljujući pomoći „Telekoma" čak i pozivi sa ove mreže bili besplatni.

Statistika kaže da najčešće zovu deca od 13 do 15 godina i to podjednako dečaci i devojčice. Svako treće dete pozove jer je tužno, depresivno ili uplašeno. Dok se na zlostavljanje žali svako deseto dete.

- Dete koje trpi torturu i nasilje, ne žali se odmah. Oni nekoliko puta pre toga zovu da bi pričali o problemu u školi ili ljubavnim jadima. Sve vreme dok pričate sa tom decom, osećate da ima još nešto što ih muči, ali ne znate šta. Tek kad steknu poverenje počinju da se otvaraju. Nedavno smo imali klinca koji je posle nekoliko poziva konačno ispričao, kako ga otac tuče kaišem. Na naše pitanje šta za to vreme radi njegova majka, rekao nam je da se ona sa mlađom sestrom skloni u drugu sobu. Čim nam je to ispričao odmah je dodao da njegov tata mnogo radi, da bi oni lepo živeli, a da je na njemu samo da uči, a on ni to ne radi kako treba. Zlostavljana deca iskreno veruju da su sve to zalužila i zato im treba puno snage da zatraže pomoć - ističe Mirjana Marković, supervizor projekta i dodaje da su ovakvi izuzetno teški za sve koji rade u Centru.

U poslednje vreme učestali su i pozivi dece koja pate jer su siromašna. Zbog neimanja para ne idu na ekskurzije, nemaju dobre patike, mobilne telefone, a neki nemaju ni za užinu.

- Oni su ljuti na svoje roditelje što nemaju isto kao i druga deca, ljubomorni su na one koji imaju i osećaju se manje vrednim. Ipak, bez obzira na sve većina ima razumevanja, ali ih boli ta nepravda. Mnogi se i stide što su siromašni, a to je opet nešto što se nosi iz kuće jer se svi trude da sakriju nemaštinu. To su ozbiljne stvari o kojima treba pričati. Nažalost, roditelji nemaju vremena za svoju decu - dodaje Tamara Markov, telefonski savetnik.

Kako na ljubavni sastanak

Da komunikacije na relaciji roditelj - dete ima sve manje možda najviše govori primer mališana koji sos liniju zovu da bi pitali kako da „smuvaju" nekoga, kako da se poljube, gde da izvedu devojku na prvi sastanak, da li treba da kupe nešto i slično. Dešava se čak i da ih pred ugovoreni sastanak uhvati užasan strah pa pozovu da zatraže pomoć. Jedan dečak je završavajući jedan takav razgovor čak rekao: „Odoh ja sad, pa šta bude!".

Šta decu muči?

- psihosocijalne teme (tuga, depresija, strah) 34 odsto

- vršnjački odnosi (prijateljstvo, ljubav) 26 odsto

- porodični odnosi (sa roditeljima i badom i dedom) 12 odsto

- zlostavljanje i nasilje 10 odsto

- školski problemi 10 odsto

- pitanja seksualnosti 8 odsto

Nastavak na Blic...