Izvor: Kurir, 04.Avg.2010, 10:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SOCIJALNI SLUČAJ ILI TRAGEDIJA SLUŽBENICE PTT
Otvoreno pismo socijalnim slučajevima Uprkos ključnoj temi koja se uvek i u svim postavkama zove Kosovo, pišem o siromaštvu. Čak i mi koji nismo korisnici narodnih kuhinja za poslednjih nekoliko meseci umanjili smo svoje prihode za najmanje trideset odsto.
Otvoreno pismo socijalnim slučajevima
Uprkos ključnoj temi koja se uvek i u svim postavkama zove Kosovo, pišem o siromaštvu. Čak i mi koji nismo korisnici narodnih kuhinja za poslednjih nekoliko meseci umanjili >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << smo svoje prihode za najmanje trideset odsto.
Zato što je evro skočio, poskupljenja napreduju, a prihodi nam se - ne bez opravdanog razloga - linearno smanjuju. Kad to izračuna vrlo dobar učenik sedmog razreda osnovne škole, onda dobije četiri na pet iz matematike kad ustanovi da je to rečenih trideset posto. Onaj drugi, iz poslednje klupe, koji iznađe pedeset posto, dobije prvu peticu u životu ili keca zato što je jako bezobrazan. I zato što nema blagorodan i nežan odnos prema državi.
Malopre pomenuta „narodna kuhinja“, koja u TV kadru uvek forsira isključivo kutlaču i makarone, iskreno bi mogla imati i svoju alternaciju, koju anarhično predlažem kao „NARODNU TRAFIKU“.
Jednostavno, barem koliko je meni poznato iz bliže i dalje okoline, niko nema cigarete jer niko nema pare da ih kupi. A mora da puši da bi mislio kako će da jede. Pogrom u veličajnosti svetske kampanje protiv pušenja kao zdravstvenog i ekološkog zla najbolje je prokomentarisala moja drugarica koja je rekla da je po zdravlje najštetniji nedostatak novca. Dakle, štetniji i od nikotina i od narkotika. U alkohol neću da se mešam da se ne kaže...
Lično sam se nekoliko dana trudila da se javim Televiziji B92 povodom slučaja siromašne porodice Vujičić, preciznije, samohrane majke s troje dece, ali u tome tehnički nisam uspela. I zato s ovog mesta nudim dotičnoj porodici 5.000 dinara mesečno s izvesnim ishodom da ću izanimirati i dve svoje prijateljice koje će dati isto toliko kako bi Vujičići redovno imali 15.000 više od onih osam, koliko čini njihova dosadašnja mesečna prinadležnost.
Nikad se ne bih šalila na ovakve teme, te molim arbitre i čitaoce da to shvate ozbiljno. Vidim koji dan kasnije na istoj televiziji da su Vujičićima stigle donacije u vidu vrlo korisnih, pa i dragocenih stvari, ali suština svakodnevice je u „kritičnoj masi“ koja se mesečno troši za svakodnevne skromne potrebe i u suprotno me ne može uveriti ni trostruki doktor ekonomije sa Harvarda. I još jedno vizuelno opažanje koje mogu izreći o porodici Vujičić glasi: svi njeni članovi su izrazito mršavi, a to nije baš samo genetika.
Takođe, iskreno me je obradovala, ukoliko sam dobro učitala, donacija Željka Mitrovića za dečje letovanje u Budvi, uz džeparac. Ali, i dalje se naša humanitarnost, milosrđe, pa i u idejama opskurna socijalna politika organizuju u pravcu donacija, a o redovnosti malo ko govori. Otud ona moja skromna ponuda od 5.000 mesečno, što će moje lične troškove umanjiti za neke potrebe koje možda i nisu baš nužne.
Gledala sam prilog o glumici Evi Ras, te sam stoga u naslov upisala parafrazu kultnog filma Dušana Makavejeva iz vremena Evine mladosti i Dušanove avangarde, s jednom „malom“ izmenom: umesto ljubavnog, eto, dogodio se socijalni slučaj i, uprkos mom slepom poštovanju zakona, jer samo slepci i mogu da ga poštuju, ipak ostajem dodatno invalidna, da ne kažem gluva, osim što sam slepa, za argumentaciju koja je toj osobi upućena.
Znam da je teško i krizno, no i dalje verujem da treba davati, a ne uzimati, ukoliko je to iole moguće. Mada, nema džabe ni kod babe.
