Izvor: Kurir, 18.Avg.2010, 10:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SMRT SRPSKOG PACIJENTA
Otvoreno pismo zdravstvenoj organizaciji Poštovana službo Hitne pomoći, poštovana službo neodložne pomoći, poštovana službo transporta pacijenta, poštovani načelniče, poštovana načelnice, poštovana šefice prijemnog odeljenja, poštovani transfuzeri, kozeri, poštovana infuzijo i konfuzijo, poštovani vitamini i amfetamini, poštovano zdravstvo u celini - gledala sam nedavno antologijski rumunski film „Smrt gospodina Lazareskua“, koji je umro od najobičnijeg crevnog problema >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u transportu od bolnice d
Otvoreno pismo zdravstvenoj organizaciji
Poštovana službo Hitne pomoći, poštovana službo neodložne pomoći, poštovana službo transporta pacijenta, poštovani načelniče, poštovana načelnice, poštovana šefice prijemnog odeljenja, poštovani transfuzeri, kozeri, poštovana infuzijo i konfuzijo, poštovani vitamini i amfetamini, poštovano zdravstvo u celini - gledala sam nedavno antologijski rumunski film „Smrt gospodina Lazareskua“, koji je umro od najobičnijeg crevnog problema u transportu od bolnice do bolnice.
Nemajući uredan uput, ali imajući usrdnu sestru koja ga je na tom putu pratila. Gospodin Lazaresku je možda mogao da se spase prerane smrti da je administriranje bilo jednostavnije.
No, u pitanju nije bio optuženi „ljudski faktor“ već čisto administrativno arbitriranje za koje je samrtniku, osim kasnije opštinske smrtovnice, potreban kiseonik, za koji nema uput, a još uvek živućem potvrda za plaćene grobljanske usluge ukoliko intervencija ne uspe.
Ukoliko se ne obratite privatnoj klinici, na kojoj se mogu dogoditi fatalne greške koje mediji kasnije promovišu u ključne teme u prvih pet minuta dnevnika, onda morate ispoštovati socijalno osiguranje i važeću zdravstvenu knjižicu, za koju vam treba još nekoliko prethodnih dokumenata, plaćenih i overenih, kako biste ga ostvarili.
U međuvremenu - oprostite na morbidnosti - pljujete krv i osećate se kao osoba koja će od svega odustati rešena da ispusti dušu u sopstvenom stanu. Ipak, nada umire poslednja. Možda se Nada zove i neka od glavnih sestara nekog prijemnog odeljenja srpskih bolnica, a onda smatrajte da ste se usrećili ukoliko je ljubazna i milosti sklona.
A šta, ako se zove Goca? Ako se zove Danijela? A šta ako štrajkuje? A šta ako joj je smanjena plata? A šta ako ju je dečko ostavio? A šta ako je na pauzi za doručak? A šta ako joj je svega dosta?!
Lekari su skriveni iza svoje virtuelne Hipokratove zakletve, oni mukotrpno obitavaju u sestrinskim i lekarskim sobama i poziv na telefon, uz veliku buku, očituje njihov zaista nedostatan kapacitet da pokriju sve slučajeve koji im se jave.
Medijska kampanja za i protiv doktorske profesije, potom ona o korupciji i minornom podmićivanju, samo ukazuje na tzv. poštenog doktora koji će sve svoje obaveze, zakletve i profesionalne delatnosti obaviti na najbolji način. Takvi su u najtežem položaju jer mogu da postignu samo četvrtinu realnog bolesničkog konzumiranja i tako će ostati moralno netaknuti. Ovi drugi, „taknuti“, kažu, završiće kad-tad kao prokazani korupcionaši i zloupotrebljivači službenog položaja.
Pitam se, na osnovu jednog konkretnog slučaja, koji sam baš danas rešavala, da li je zdravstvo uopšte prioritet života ili je - izvinite - zdravstvo odličan prioritet smrti, s obzirom na sledstvenu komercijalu sa grobljanskim uslugama?!
No, medicinsko osoblje po definiciji je zdravo i sit gladnom ne veruje, kao ni bogat siromašnom. Zato je transport običnog građanina, koji se ne transportuje do evropskog centra kao ministar zdravlja Tomica Milosavljević radi lakše operacije, veoma rizičan, pa i poguban.
Kao i svaki administrativni sistem, kao i kad policijski i građanski idete na osam mesta po sebe samog, tako i bolestan, a po definiciji nemoćan, ne možete otići nikuda, osim po sebe samog na odrednicu nekog predsoblja za odgovarajuću kapelu. Ironija ovog slučaja je u tome što samo živ može komforno otići po sebe mrtvog.
