Izvor: Kurir, 22.Feb.2011, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SMANJENA KREDITNA ZADUŽENOST GRAĐANA
BEOGRAD - Kreditna zaduženost građana i preduzetnika na kraju januara 2011. godine je smanjena u odnosu na decembar 2010. godine, dok je zaduženost privrede neznatno povećana, izjavio je danas generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić.
Ukupni krediti na kraju januara su iznosili 1.736 milijarde dinara, što je 0,2 odsto više nego u decembru 2010. Preduzeća su u januaru bila zadužena 1.172 milijardi dinara, 0,6 odsto više nego u decembru.
Preduzetnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << su bankama u januaru ove godine bili dužni 50,5 milijardi dinara, što je za 2,4 odsto manje nego u decembru 2010. godine.
Građani su u januaru, prema podacima Kreditnog birao UBS, bili zadužili 513,2 milijardi dinara, što je za 0,3 odsto manje u poređenju sa decembrom.
Dug stanovništva po osnovu stambenih kredita u januaru je bio 288 milijarde dinara i to je porast od 0,6 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom.
Gotovinski krediti su iznosili 127,6 milijardi dinara i za 1,7 odsto su bili manji nego u decembru prošle godine, dok su potrošački krediti bili 39 milijardi dinara i za 2,3 odsto su bili manji nego u decembru 2010. Dug poljoprivrednika bankama na kraju januara iznosio je 23,7 milijardi dinara, što je za 1,4 odsto manje nego u decembru.
U januaru je više od 60 dana kasnila otplata 3,3 odsto kredita građanima, isto kao i decembru prošle godine, dok su preduzeća sa zakašnjenjem većim od 15 dana izmirivala 13,7 odsto kredita, što je 0,3 odsto više nego prethodnog meseca. Preduzetnici su neuredno otplaćivali rate za 12 odsto pozajmica, što je 0,4 odsto više nego na kraju decembra.
Na kraju januara ukupno je bilo u docnji 10,6 odsto kredita, što je za 0,3 odsto više nego na kraju decembra.
Dugalić je na konferenciji za novinare istakao da nema značajnijih promena na globalnom nivou i da bi bilo bolje da su krediti u značajnijem porastu, jer bi to ukazivalo na privredni oporavak.
"Nema privrednog razvoja bez investicija, a investicija nema bez kredita", rekao je Dugalić.
Prema njegovim rečima, smanjenje kredita stanovništva (samo stambeni krediti beleže blagi rast) je direktna posledica smanjenja standarda, jer se građani sve manje zadužuju jer se plaše da neće moći da vraćaju kredite.
On je istakao da je smanjen procenat duga po osnovu tekućih računa za 2,2 odsto na 6,4 odsto, što, kako je rekao, znači da su građani shvatili da im je to najskuplje zaduživanje.
Blago je povećan dug lizing ugovora sa 7,4 odsto, koliko je iznosio na kraju decembra, na osam odsto, koliki je bio na kraju januara.
Protiv uvođenja bankarskog poreza
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić izjavio je danas da je protiv uvođenja dodatnog bankarskog poreza u Srbiji i dodao da bi to dovelo do povećanja kamata.
Dugalić je kazao da banke u Srbiji već plaćaju sve poreze, da zapošljavaju oko 31.000 ljudi za koje plaćaju poreze i doprinose, da je kreditna marža svega šest odsto i da država nije imala potrebe da u vremenu krize pomaže banke.
"Uvođenje tog poreza ima smisla u onim zemljama u kojima je država pomagala bankama. U Srbiji su banke sprečile da u trenucima najveće krize dođe od irskog scenarija", kazao je on
Dugalić je danas kazao i da nisu tačne ocene da su kamate u Srbiji najveće u regionu i naveo da je na stambeni kredit u evrima u Srbiji prosečna kamatna stopa od 7 do 7,5 odsto, u Bosni i Hercegovini oko 9,5, u Crnoj Gori oko 8,5 odsto, Bugarskoj 9 odsto.
Kada je reč o kamatnoj stopi, kako je rekao Dugalić, treba imati u vidu i inflaciju koja je u Srbiji najviša u regionu i iznosi 10,5 odsto.
