Izvor: Politika, 13.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SLOBODAN MILOSAVLJEVIĆ
Iskustva investicionih ciklusa iz devedesetih govore da je novac dobijen iz privatizacija državnih dobara trošen na sticanje imaginarne političke stabilnosti, jačanje partijskog državnog aparata, bez vizije, bez ozbiljnog plana... Novac je potrošen, a država je postajala nestabilnija, privreda propadala, nezaposlenost rasla...
Srbija danas ima oko 3.000 dolara dohotka po stanovniku. U poslednjih pet godina stopa rasta društvenog proizvoda iznosi 5,6 odsto. Tim tempom razvoja, 2020. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine bićemo zemlja sa oko 6.000 dolara, što je manje nego što danas imaju Hrvatska, Mađarska, Češka...
Potrebno je da godišnja stopa rasta iznosi 8 do 10 odsto. Tako bismo 2020. godine mogli računati na 14.000 dolara dohotka. To zahteva 2 do 3 milijarde dolara direktnih stranih investicija u Srbiji godišnje.
Novca u novom investicionom planu ima (doduše ne dovoljno) i zbog toga ga treba pametno upotrebiti jer je dobijen od prodaje državnog dobra koje je prodato jednom I poslednji put. Srbija je područje sa suštinskom ulogom u preporodu Balkana. Komunikacijska uloga Srbije se nameće kao imperativ razvoja.
Najveći deo ovih para mora se upotrebiti za obnovu i unapređenje svih vidova infrastrukture koja će biti u funkciji privlačenja novih investicija. Putevi u Srbiji treba da postanu evropski. Železnice, aerodromi, reke, telekomunikacije – takođe.
Ako je program nacionalni, mora da bude u funkciji opšteg jačanja države, a to znači da se obezbeđivanjem kvaliteta "krvotoka" Srbije osigurava bolja budućnost zdravog organizma. Niko u Srbiji ne gaji iluziju da će ovaj investicioni program sam po sebi doneti procvat I blagostanje, ali ne treba dozvoliti ni da novac bude bačen na "infuziju za mrtve kapitale".
Ako je program investicioni, to onda podrazumeva ulaganje u prosperitetne I profitabilne grane. Dakle – infrastruktura. To stvara ambijent povoljan za grinfild investicije. Od 2000. godine u Srbiju je pristiglo 4,37 milijardi dolara stranih investicija, koje su poboljšale ekonomski položaj zemlje, ali ti efekti su manji od očekivanih jer naša zemlja, u infrastrukturnom smislu, nije spremno dočekala ovakav priliv.
Srbiji su neophodne investicije u razvoj i jačanje, često zaboravljenog, segmenta infrastrukture – javne administracije. Državni aparat mora da smanji troškove, da se prilagodi "igri" po evropskim pravilima, da postane jak servis investitorima... Deo sredstava treba usmeriti na razvoj javne administracije, na državnom, regionalnom i opštinskom nivou da bi se približili prosečnom centralnoevropskom standardu.
U političkom smislu ovaj program treba da pomogne rešavanje problema Kosova i Metohije. Južnu pokrajinu ne možemo zaštititi političkim parolama, niti pozivima na istorijsku pravdu i epskim zaklinjanjima, već obezbeđivanjem uslova za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji i povratak raseljenih. Samo se tako može sačuvati srpski uticaj u ovom delu države.
Dakle, milijardu evra treba uložiti u budućnost, u profitabilne grane, u ravnomeran razvoj i stabilnost regiona. Samo to donesi bolji život, ne samo na trenutak, već trajno i to je pravi ispit iz ekonomskog patriotizma, koji će ova vlada položiti ili na njemu definitivno pasti.
[objavljeno: ]
