Izvor: Press, 01.Nov.2017, 17:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SLAVICA (42) IZ BEOGRADA OTIŠLA NA SEANSU KOD ZORICE MARJANOVIĆ: Kad je ušla unutra sledila joj se krv u žilama! Evo šta joj se tamo desilo

Slavica J. (42) iz Beograda tvrdi da joj je svekrva pokojne pevačice Jelene Marjanović, Zorica Marjanović, pomogla kada joj je u životu bilo najteže i kada su čak i lekari od nje digli ruke.
Foto: Kurir.rs
Uplakana Slavica otvorila je dušu za Kurir, priznavši da se i sada sva trese kada se seti pakla kroz koji je prolazila pre nešto više od dve godine. Kako priča, čitav život joj se srušio >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u sekundi i mislila je da se sled nesrećnih okolnosti nikada neće završiti.
"Radila sam za kasom u jednoj lokalnoj prodavnici, nisam u struci mogla da pronađem posao. Sve mi je teže bilo vremenom da stojim po osam, devet, nekad čak i deset sati. Bila sam iscrpljena, vrtelo mi se u glavi, često mi je bilo belo pred očima, a plafon se spajao sa podom. Kada sam se prvi put požalila šefu i zamolila za slobodan dan ne bih li otišla na analize, pogledao me je kao da ga to uopšte ne interesuje i poručio da ne moram ni da se vraćam, jer "posao ne može da čeka". Sreća pa sam imala podršku majke koja mi je rekla da odmah dam otkaz, dođem kući i posvetim se sebi i zdravlju od kojeg preče nema. Međutim, i ono mi je bivalo sve gore", objašnjava ova Beograđanka, insistirajući da zbog delikatne situacije ne otkrivamo njen identitet.
Sumnjala je na malokrvnost, pretpostavljala zbog simptoma da joj je nisko gvožđe, ali kada je dočekala sve rezultate, tek je usledio šok.
"Na papiru je sve bilo u redu! Doktorka u domu zdravlja mi je rekla da može da me šalje na dalje pretrage, ali da joj ovako deluje kao da sam samo premorena. A ja sam se i psihički i fizički osećala očajno, bez posla, sama sa detetom od 4 godine, jer me je muž napustio čim nam se ćerkica rodila, starom majkom i bez posla... Ništa mi u životu nije išlo, kao da nigde nisam videla svetlu tačku, čak sam se i od prijatelja udaljila. U tako, iz mog ugla bezizlaznoj situaciji, okrenula sam se nadrilekarskim sajtovima. Po nekoliko sati čitala sam o iskustvima ljudi kojima medicina nije mogla da pomogne, a pojedina iskustva bila su jeziva. I tako sam jedne večeri videla da njih nekoliko preporučuje jednu adresu - Zoricu Marjanović. Očajna i umorna od života odlučila sam da odmah sutradan sednem u autobus i odem u Crvenku, nisam znala gde, ali sam pretpostavila da će me već neko od komšija uputiti", seća se Slavica, dodajući da je ono što je potom usledilo zakopala negde duboko u sebi sve dok pokojna Jelena nije ubijena. Tada je, priča ona, Zorica, kojoj se u teškom trenutku obratila, odjednom postala epicentar pažnje javnosti.
"Zakucala sam na kapiju, otvorio mi je jedan mlađi muškarac, tek posle sam saznala da je to Zoričin sin Miloš. Nisam ni znala šta da mu kažem, ko sam ja, zašto sam na njihovim vratima. Samo sam šapnula da tražim Zoricu i nisam mogla da zaustavim suze. Delovao mi je hladno, ali je samo klimnuo glavom i pokazao mi da uđem. Zorica je već bila na pragu. Predstavila sam joj se, rekla da sam čula za nju i zamolila za pomoć. U glavi mi se ponovo sve okretalo, kao da ću se srušiti svakog trenutka. Uvela me je u jednu sobicu koja je delovala poput oltara, ikone su bile svuda i meni, vaspitanoj u veri, uopšte nije bilo prijatno, nešto teško se osećalo u vazduhu. 

Nastavak na Press...