Izvor: B92, 27.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SKUPSTINA UN O RADU HASKOG TRIBUNALA
Njujork -- U Njujorku je u ponedeljak Generalna skupstina UN raspravljala o radu medjunarodnog suda za ratne zlocine pocinjene na prostoru bivse Jugoslavije. Posle kraceg uvoda i opste pozitivne ocene o radu Tribunala, predsednik Haskog tribunala Klod Zorda je ukazao na dva problema koji predstavljaju prepreke u uspostavljanju trajnog i stabilnog mira na Balkanu. Kao prvo, ukazao je on, mnogi optuzeni iz redova politikih i vojnih zvaninika i dalje nisu uhapseni uprkos cinjenici sto su svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kriminalnim aktivnostima ozbiljno povredili medjunarodno pravo i samim tim doveli u opasnost mir i bezbednost na Balkanu. Drugi problem lezi u potrebi da se misija Haskog tribunala prilagodi politikim zbivanjima u bivsoj Jugoslaviji, posebno posle hapsenja Slobodana Milosevica, i dogadjajima na medjunarodnoj sceni posle tragicnih napada 11. septembra koji su borbu protiv terorizma ucinili novim prioritetom medjunarodne zajednice. Zorda je pozdravio cinjenicu da je poboljsana saradnja s Haskim tribunalom sto se ogleda u zavidnom broju izrucenja, i posebno se osvrnuo na "ohrabrujuce politicke promene" koje su omogucile hapsenje i transfer u Hag Slobodana Milosevica. Medjutim, razmere te saradnje su, smatra Zorda, nepostojane, sto dokazuje i cinjenica da neki od optuzenih neometano zive u SRJ, ili su pak potrazili utociste u Republici Srpskoj cije vlasti javno tvrde da zele saradnju s Tribunalom. Ukazujuci na vecu spremnost zemalja bivse Jugoslavije da prigrle transparentne demokratske procese, Zorda se osvrnuo i na njihovo insistiranje da same sude optueznima za ratne zlocine. Zorda je izrazio kvalifikovanu spremnost da se neki sudski procesi prebace u zemlje bivse Jugoslavije jer bi se time, s jedne strane, olaksao posao Haskog tribunala, a s druge, postupci ucinili pristupaniji lokalnom stanovnistvu i samim tim doprineli medjunacionalnom izmirenju. Medjutim, da bi se to ostvarilo, naglasio je Zorda, potrebno je da medjunarodna zajednica obezbedi da lokalni sudovi budu apsolutno nezavisni i objektivni i da deluju striktno u skladu s principima medjunarodnog prava.
Jugoslovenski ambasador u Ujedinjenim nacijama Dejan Sahovic zalozio se u Generalnoj skupstini svetske organizacije da nacionalni sudovi u drzavama nastalim raspadom SFRJ dobiju vecu ulogu u sudjenju ratnim zlocincima. Ucestvujuci u raspravi posle izlaganja Zorde, Sahovic je istakao da bi takav korak bio u saglasnosti s demokratskim promenama koje su se dogodile na Balkanu. Ukazujuci na niz koraka i mera koje je preduzela SRJ u dosadasnjoj saradnji s Trbunalom, izmedju ostalog izrucenjem Slobodana Milosevica i dobrovoljnom predajom jos nekoliko optuzenih, on je ukazao da se radi na pripremi zakona koji ce regulisati saradnju s tim sudom na osnovu medjunarodnog prava i domaceg zakonodavstva. Jugoslovenski ambasador je, medjutim, ukazao i na izvesne probleme koje bi trebalo resiti kako bi se poboljsala procedura u Tribunalu. Jedan od njih je, prema Sahovicu, stalno menjanje propisa o sudskom postupku i o svedocima, a drugi je praksa sa zapecacenim optuznicama. "I jedno i drugo vodi pravnoj nesigurnosti, a zapecacenim optuznicama krsi se transparentnost postupka", naglasio je stalni jugoslovenski predstavnik pri UN. Sahovic se posebno osvrnuo na potrebu da Tribunal prosiri istragu o zlocinima nad Srbima i drugim nealbancima na Kosovu i Metohiji posle 10. juna 1999. "To je u skladu s principom da svaki zlocin na Kosovu i Metohiji bude kaznjen, sto bi pomoglo resavanju kompleksnih problema koji postoje u Pokrajini", zakljucio je Sahovic.
.jpg)
