Izvor: Kurir, 29.Nov.2010, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SKUPŠTINA PO MERI ČOVEKA
Kada pratim komentare na novinske članke o parlamentu, kad čitam razne blogove koji se odnose na rad Narodne skupštine ili kad letimično bacim pogled na pojedine reakcije nekih redovnih čitalaca ove kolumne, zaključim da su najgori ljudi na planeti narodni poslanici.
Nema većeg ološa od nas, koje jedino zanima da se dobro nakrkamo u skupštinskom restoranu, da maznemo dnevnice i da potom otrčimo na blagajnu i uzmemo još jedanput po toliko para koliko običan smrtnik može samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da sanja. Potom odmah, sve lupajući skupim cipelama od krokodilske kože u debelu zadnjicu koja vapije za motkom, trkom u najbližu javnu kuću da se odmorimo od državnih obaveza i da potrošimo narodne pare, željno iščekujući novi dan i novu priliku za mažnjavanje love.
Kakvi narkodileri, ma šta su tamo neke ubice i silovatelji! Najveći kriminalci u Srbiji su narodni poslanici. To bi odmah po održanim izborima valjalo oterati na stadion i tamo povešati, a pre toga malo propustiti kroz narodne ruke. Ma, motkom treba stoku po leđima, a naročito po donjem delu leđa, u koji se smestila sva briga za narod i državu!
Nema veze što su dnevnice ukinute još pre dve godine. Nema veze što je plata poslanika 90.000 dinara. To neka pričaju nekom drugom. Znamo mi kolika im je stvarno plata. Nema veze što u tom parlamentu sede potomci najznačajnih ličnosti naše istorije, znamenitih heroja i pregalaca, najuglednijih i najuticajnijih ljudi svoga vremena.
Koga zanimaju doktori nauka, profesori, inženjeri, ljudi koji su, pre nego što su postali poslanici, dali nemerljiv doprinos svojoj struci, koji su se profesionalno ostvarili i koji sada žele da deo svog života posvete postizanju opšteg dobra i boljitku države. Ma, da nešto vrede i da znaju, ti ne bi ni ulazili u politiku, nego bi kao sav pošten svet radili, stvarali, sticali i gledali svoja posla i kako da prežive.
Lično poznajem imenom i prezimenom svakog poslanika. S nekima od njih se ne slažem oko političkih ideja koje zastupaju, ali smatram da su i te kako kvalitetni i dobri ljudi. Pojedini koriste rečnik koji je neprimeren, poneki svojim diskusijama znaju i da uvrede zdravu logiku, istinu, moje kolege ili mene lično.
Bilo je, ima i biće poslanika koji narušavaju ugled institucije Skupštine. Oni svakako ne predstavljaju većinu i obično imaju ograničen rok trajanja. Izmenom izbornog zakona po kome će građani koji to žele glasati za čoveka, a ne za stranku, takvima će verovatno biti onemogućeno da ikoga predstavljaju.
Ali ove koji danas tamo sede nije birao narod Džibutija i Papue Nove Gvineje. Niti su pali s Marsa, iako se neki tako ponašaju. Sadašnji saziv Skupštine birali su građani ove zemlje. Parlament jedne zemlje slika je i prilika naroda. I njegovo pravo ogledalo. Ako se nekome ne sviđa ono što vidi u tom ogledalu, može ili da razbije ogledalo, ili da se umije. Kad neko želi korenite promene, valjalo bi da prvo počne od sebe.
A promene mogu biti nabolje, ali i nagore.
