Izvor: Kurir, 23.Okt.2010, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SKUĆILI IH DOBRI LJUDI
Posle pisanja Kurira ljudi dobre volje finansirali izgradnju kuće u koju će se useliti porodica Jakonić sa dvoje teško obolele dece
KIKINDA - Dobro se dobrim vraća. Posle pisanja Kurira i lokalnih medija o mukama nezaposlenih roditelja Željke (50) i Stevana Jakonića (50) iz Kikinde, koji sa puno ljubavi i pažnje brinu o dvoje teško bolesne dece, dobri ljudi pomogli su im da naprave novu kuću od šezdesetak kvadrata. Useljenje je planirano za nekoliko dana, čim majstor >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << opremi kupatilo.
- Još uvek ne možemo da verujemo da ćemo konačno napustiti našu staru kuću, koja jedva stoji na „staklenim nogama". Ne samo da su je obilne majske i junske kiše potopile nego se i kanalizacija izlila po sobama. Verujući da i u ovim teškim vremenima ima ljudi koji nisu imuni na tuđu muku, obratila sam se lokalnoj samoupravi za pomoć. Ni slutila nisam da će nam znani i neznani dobrotvori pomoći da za samo četiri i po meseca napravimo novu kuću - priča u dahu Željka.
Ova plemenita žena ceo život posvetila je odgajanju Jovana (26), koji od detinjstva boluje od cerebralne paralize i epilepsije, pa ne mrda iz postelje. Tokom poslednje četiri godine zbog oboljenja bubrega pogoršalo mu se ionako narušeno zdravlje. Jovanova tri godine mlađa sestra Jelena blago je ometena u razvoju i gotovo slepa jer joj odumire očni nerv.
Njihova majka ističe da su deca jedini blagoslov koji čovek ima u životu, pa makar bila i hendikepirana.
- I u najtežim trenucima sve mi je lakše uz njihov osmeh. Da nam je lako - nije, pošto se izdržavamo od tridesetak hiljada dinara koje dobijamo na ime tuđe nege i pomoći za dvoje dece. Nadu u bolje sutra ulile su nam plemenite duše. Neki su od svojih usta odvajali da bi nam pomogli. Jedna žena ponudila je da „ode u minus" kako bi mi opremila kupatilo. Toliko je bila istrajna u toj nameri da nam je na kraju poslala kotlić. Ni danas joj ne znam ime. Hvala do neba svim kikindskim firmama, pojedincima, opštinskim funkcionerima, koji su nam pomogli - kaže Željka.
Neko ko je gore vidi sve
- Ne znam da li će na useljenje doći neko od naših dobrotvora. Naša vrata su im širom otvorena. Voleli bismo da upoznamo roditelje koji su tek saznali da su im deca bolesna i da ih ohrabrimo kako ih ne bi dali u specijalizovane ustanove. Zahvalna sam Bogu sa svaki dan proveden sa Jovanom i Jelenom. Da neko ko je gore vidi sve, govori i sledeća činjenica. Novcem od prodate prve ikone koju je izradila jedna plemenita žena platila sam taksi i obišla firme koje su pomogle - kaže Željka.
