Izvor: SrbijaDanas.com, 02.Feb.2021, 00:20
SKOLE "MLAĐI" NIJE JEDINI KRENUO OČEVIM STOPAMA: Sudbina je dočekala i druge potomke žestokih momaka
Sudbina.
Beograđanin Zoran Uskoković (22) koji je ubijen na Kanarevom brdu, kada mu je još nepoznati napadač ispalio nekoliko hitaca u glavu, sin je Zorana Uskokovića Skoleta, nekadašnjeg opasnog momka iz beogradskog podzemlja koji se dovodio u vezu sa ubistvom Željka Ražnatovića Arkana. I to nije jedini sin kriminalca koji je krenuo očevim stopama.
Telo mlađeg Uskokovića pronašli su radnici supermarketa, na parkingu gde se mladić prethodne večeri parkirao, >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << pošto je došao u posetu mami koja živi u blizini. Presreo ga je mladić maskiran u starca, prošao je pored njega, a zatim se okrenuo i ispalio mu nekoliko hitaca u glavu i pobegao.
Da li se radi o ubistvu iz osvete?
Skoletov sin koji je u trenutku očeve likvidacije imao samo dve godine nije imao dosije u policiji i najverovatnije je nova žrtva "zemunskog klana", čiji su se pripadnici, navodno, na Arkanovom grobu zakleli da će ga osvetiti ne samo ubistvom Skoleta nego su dali i zavet da će udariti i na njegove najbliže i ono najsvetije. Više o tome možete prošitati OVDE.
I Uskokovićevog oca, opasnog Skoleta, napadači su upucali krajem aprila 2000. godine, na Vidikovcu. Likvidaciji je, međutim, prethodila jurnjava automobilima, a na Skoletovo vozilo pucano je iz "audija" u pokretu. Sve se odigralo oko 16.00 časova i pravo je čudo kako u unakrsnoj razmeni vatre, prilikom čega je ispaljeno na desetine hitaca iz pištolja i kalašnjikova, niko nije povređen.
Sa Skoletom je poginuo i njegov telohranitelj, policajac Miloš Stevanović.
Samo dva dana od Skoletove egzekucije, na zgradu na Ceraku, u kojoj je živeo sa suprugom u dvoje dece bačena je ekplozivna naprava.
Još jedno ime iz devedesetih ponovo se godinama kasnije pojavilo u medijima, zahvaljujući njegovom sinu. Ljubomir Jovanović zvani Stakleni slovio je nekada za opasnog momka iz Surčina, a bio je blizak prijatelj Ljubiše Buhe Čumeta. Na njega je pokušan atentat avgusta 2002., nakon čega je postao svedok saradnik.
Jovanović je jedan od nekolicine preživelih iz doba kada su Beogradom harali surčinski i njima slični klanovi. Iako se povukao iz tog sveta, njegovi sinovi su nastavili tim putem.
U žižu javnosti dospeo je kada je njegov sin Dragoslav Jovanović (25) upucao suprugu Teodoru (25), a potom izvršio samoubistvo. Nekoliko dana kasnije Dragoslav je preminuo u bolnici, a Teodora se oporavila. I dok su mediji izveštavali o ovom slučaju, kao bomba je odjeknula vest da su na imanju Staklenog pronađena tri beživotna tela, sa žicama obavijenim oko vrata na koje su bili zakačeni betonski blokovi.
Ispostavilo se da je reč o Neđi Šubari (42), Darinki Šubari (75) i Milji Petković (80), kao njihov ubica naveden je upravo Dragoslav Jovanović, a u njegovom automobilu su pronađeni tragovi krvi žrtava i Neđin mobilni telefon. Dragoslav i njegovi prijatelji, kako je kasnije utvrđeno, pre trostrukog ubistva su sve tri žrtve mučili, a motiv zločina bili su neraščišćeni računi između Neđe i Dragoslava.
I drugi sin Staklenog nastavio je očevim putem, pošto je u više navrata zaustavljen i policija je kod njega pronašla značke nalik policijskim, a poslednji put decembra 2019. godine na Novom Beogradu. Pretresom vozila otkriveni su "blinkeri" - svetlosni i zvučni "instrument" koje koriste državni funkcioneri i službena lica u saobraćaju, a koji je civilima zabranjen.
Tri godine ranije zaustavljen je prilikom policijske kontrole, a sa njim je u vozilu bio i Stakleni. Kod njih je tada pronađen pištolj i značka Žandarmerije.
Zapaženu ulogu u kriminalnom miljeu devedesetih godina u Srbiji imao je Kićun Vilotijević, Nikšićanin koji je među novosadskim žestokim momcima tog vremena zavređivao ugled i status. U Vojvodini se nastanio, kako se pričalo, nakon što ga je porodica Radulović, sa kojom su godina u konfliktu, proterala iz Crne Gore.
Kićun je ubijen 1999. godine ispred kafića "Kaskada" u novosadskom naselju Liman, a nepoznati ubica je tada ranio i Mikana Novakovića, Kićunovog rođeka. Uprkos tome što su policajci motiv tražili u sukobu dveju porodica, do danas nije poznato ko je presudio starijem Kićunu.
Iza sebe je ostavio troje dece, sinove Filipa i Stefana i ćerku Jelenu. Stariji sin Filip, koji je u policijskoj evidenciji imao čak 16 krivičnih prijava, ubijen je 2015. godine na Paliću, kada je imao svega 25 godina. Porodica je kasnije tvrdila da je ubijen greškom, da je prava meta bio njegov suvozač Alen Kurina, inače i vlasnik automobila kojim je Filip upravljao.
Njegovo telo pronađeno je nedaleko u vodi, jer je izašao iz automobila i ranjen pokušao da pobegne.
Filipovog mlađeg brata Stefana javnost u Srbiji je upoznala kada je krajem 2018. godine u Beču likvidiran Vladimir Roganović, inače pripadnik kavačkog klana kom je i porodica Vilotijević bliska.
U to vreme, Roganović je tek izašao iz Istražnog zatvora u Spužu gde je završio zbog ilegalnog nošenja oružja, a znajući da mu je bezbednost ugoržena i da mu život praktično visi o koncu, u strogoj tajnosti je otputovao u Beč gde je boravio sa Stefanom Vilotijevićem.
U poznatom bečkom restoranu kobnog dana se zajedno sa Stefanom Vilotijevićem sastao sa još jednom osobom, a u trenutku kada su izlazili iz restorana, prišao im je nepoznati napadač i otvorio vatru na njih. Roganović je izdahnuo na licu mesta, a Vilotijević je preživeo, dok je treća osoba iz njihovog društva privedena, a kasnije i kažnjena jer se lažno predstavila policajcima.
U razgovoru sa policijom, osoblje restorana je ispričalo da su muškarci govorili srpski ili hrvatski jezik, da su razgovarali o sportskim dešavanjima, ali i da je misteriozni muškarac objašnjavao žrtvama kako i gde mogu da kupe avionske karte. Nakon što su završili ručak, uputili su se na to mesto, ali ih je pucač sačekao u obližnjom haustoru.
Pomenuti Vladimir Roganović čija likvidacija u Beču do danas nije rasvetljena, sin je takođe poznatog crnogorskog kriminalca Nika Roganovića, koji je 2011. godine osuđen za šverc 11 tona cigareta. U kriminalne vode uvukao je i svoje potomke, a ubijen je 2017. godine ispred kuće u naselju Dubrava u Herceg Novom.
Početkom prošle godine u istom gradu ubijen je Šepan Roganović, Nikov sin. O tome šta se krije iza likvidacije ovog Roganovića pojavljivale su se brojne teorije - od toga da je ubijen zbog zelenašenja, u nastavku rata kavačkog i škaljarskog klana ili krvnoj osveti - ali je Specijalno državno tužilaštvo u Crnoj Gori ubrzo zvanično saopštilo da je se iza zločina krije bezobzirna osveta.
Nikov drugi sin, Šćepanov stariji brat Duško, poznat je u srpskom i crnogorskom podzemlju godinama, a javnost u Srbiji ga najbolje pamti po ubistvu navijača Marka Vesnića iz Beograda, ranjavanju Ivana Markovića iz 2009. godine u Igalu, a sumnjičio se i za pokušaj ubistva sugrađanina Vladimira Dželatovića.
Roganović je tada nakon kraće svađe nožem nasrnuo na Dželatovića i pobegao. Kako je "Pobjeda" tada pisala Duško i njegov brat Vladan nosili su duže vreme pancire i oružje, jer su znali da su im životi u opasnosti, a vozili su i blindirane automobile.
Sa višegodišnje robije je izašao početkom 2016. godine i već sledeće godine dospeo je na naslovne strne svih dnevnih novina u Crnoj Gori, kada je teško ranjen u eksploziji automobila.
Bomba je aktivirana daljinski, a detonacija je, kako su kasnije stručnjaci zaključili, bila usmerena ka njemu. Preživeo je spletom srećnih okolnosti, jer je jedan od očevidaca eksplozije bio lekar koji mu je sanirao povrede na licu mesta do dolaska Hitne pomoći.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
.jpg)
