Izvor: Vesti-online.com, 18.Feb.2015, 07:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SISU loma
Nedavno se u redakciji iznenada povela rasprava o tome da li Vučić veruje u ono što priča i obećava. Tokom nekoliko narednih dana uzgred sam saznao da istu raspravu vode i komšije, prijatelji sa univerziteta, iz državnih službi, pa čak i politički analitičari koji su često na televiziji i uvek neutralni.
Čudno ili ne, ali svi kružoci došli su istovremeno do istog zaključka - Vučić veruje u ono što priča.
Zaključak, naravno, nije utešan. Premijer >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nam je dileja.
U početku je obećavao neku ogromnu fabriku čipova. Pa da će Mercedes da preuzme Ikarus i da će ceo Balkan da se vozi srpskim autobusima. Na kraju se ispostavilo da zapravo kupujemo šasije od Mercedesa. Onomad je prodao Jat Arapima, a bogami još ne mogu da shvatim kako to da Er Srbija cveta, ako je Vlada naterala Aerodrom Beograd da oprosti prošlogodišnji dug za takse od, valjda, 17 miliona dolara.
Priče o Arapima su već vrhunac. Te kupuju propale kombinate, te luke, te... Kako čovek da zna o čemu se radi kada su sakrili ugovore. Nekako ispadne da smo tako nekoliko puta skuplje platili kredite od Arapa nego da su nam udarili zelenaške kamate. One dve tri milijarde, kako je precizno izračunao premijer. Toliko mu je valjda bilo potrebno da se održi na vlasti u prvi mah.
Vučić nas je za dve i po godine zadužio s dodatnih sedam i kusur milijardi evra. Tim parama se pokrivala budžetska rupa od oko dve i po milijarde godišnje. Trošio je pola budžeta na oko 500.000 stranačkih parazita u državnoj službi, a sve ostalo na školstvo, zdravstvo, penzije, socijalno, vojsku, policiju... Još je usput rešio da nam umori roditelje smanjivanjem penzija na mjanmarski nivo.
Pa se obračunavao sa tajkunima, a eno ih svi na gomili i nikome ne fali dlaka s glave, ni evro iz džepa.
U međuvremenu su nas zamajavali pričama o nekakvim atentatima, malo na njega, malo na Tomu, malo na Jorgovanku. A sećam se samo onog veselnika što je sa slave pošao nacvrcan kući pa kolima uleteo u predsedničku kolonu.
Bili su tu i oni savetnici, Fratini, Guzenbauer, Seks Kan... Ko više može da se seti i njih i šta je sve Vučić pričao?
Ruku na srce nije bio jedini. Još u kampanji Toma je lupetao o 100 milijardi investicija iz Kine i Japana, samo dok čuju da su on i Vučić došli na vlast. Pa su doveli onog čudnog čoveka, Bačevića, koji je hteo da kopa kanal. Do Kine valjda. Čak je Bačević uspeo do kraja da sludi Tomu da prorokuje o žutim ljudima koji piju vodu iz Morave.
Sačuvaj me bože. Jadan čovek. Obojica.
A onda su oterali Bačevića u ambasadore i ekipu iz prvog ministarskog ešalona, a to su nazvali rekonstrukcijom Vlade. Ni onda mi nije bilo jasno kako će druga postava biti bolja od prve.
Sada se sve završilo sa Železarom. Iz razloga koji meni nisu jasni, priznajem komotno, iz igre je ispao ruski Uralvagonzavod, koji je bacio oko i na još nekoliko metalskih firmi. A onda nam se možda iz istog nejasnog razloga dogodio američki Esmark.
Došli ljudi po subvencije. Da otpuste radnike i potroše sirovine, a mi da im plaćamo struju i gas. Od početka je bilo jasno da je reč o američkim lešinarima, kao i u slučaju Ju-Es stila, ali važno je da Vučić veruje u ono što priča.
Ili možda ne veruje, ipak bi bilo previše. Možda je uvideo da od posla nema ništa, pa je baš zato nedavno uhvatio da priča o finskoj kompaniji SISU, koja će kupiti pribojski FAP. Pa da se zamajavamo sa SISU, dok ne zaboravimo Esmark, a on ne smisli nešto drugo čime će da nas zajebava i kupi vreme na vlasti da zadovoljava tu jadnu sujetu.
E pa, SISU loma, što bi rekli klinci.
Vučićev plan da se zadužimo do 78 odsto BDP, a onda da se vadimo na privredni rast propao je, jer nema investicija sa zapada koje je očekivao. I nije mi jasno odakle mu takva ideja, osim ako ga američki i ostali ambasadori nisu navukli da popuši priču. Valjda im i nije bilo teško. I još se jada: "Niko da kaže: Svaka čast, Vučiću."
Neka, evo ja ću... Svaka čast! Je l' ti sada lakše, Vučiću?
Nama nije.
Nastavak na Vesti-online.com...
