Izvor: Kurir, 01.Dec.2010, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SIROTI TAJKUNI
Jadni naši tajkuni. Nemaju, kažu, pas za šta da ih ujede, a Tadić im preti kako će im još naplatiti i harač na njihove of-šor prihode. Gledamo ih poslednjih dana kako su se rastrčali po televizijama, sve nastojeći da izazovu sažaljenje nacije nad njihovom zlom sudbinom što ih država dodatno globi, umesto da ih podrži i pomogne. I već ih vidim kako u stilu Miće Tatića državi izgovaraju ono čuveno: Mogu da ti dam jedno ništa i neću, a vi meni dajte sve...
Ali, nije ova >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << njihova jadikovka od juče. Još letos, kad je predsednik Srbije podviknuo da teret krize treba da padne i na njihova pleća, Mišković i ekipa su se uskopistili i počeli da razmišljaju o odbrani i poslednjim danima.
Okupili su tada jedne tople noći na celovečernju sedeljku glavne urednike srpskih medija i jedan po jedan stali da pričaju svoju tužnu priču. Najžalosniji ton začuo se onda kad su kao primer kako se prava država majčinski stara o svojim privrednicima naveli susednu Hrvatsku.
Tih dana upravo je bila objavljeno da su Hrvat Emil Tedeski i njegova Atlantik grupa postali gazde „smokija“ i „bananice“. A tu poslovnu operaciju, u kojoj je pomenuta hrvatska kompanija došla do vlasništva u „Soko Štarku“ (kupovinom „Droga Kolinske“), Tedeski, vele, ne bi bio u stanju da izvede bez podrške države Hrvatske.
I tu je, kažu, sva njihova muka. Jer bi, u protivnom, da država Srbija nije tajkunska maćeha već širokogruda majka, samo nebo bilo granica za njihovu poslovnu ekspanziju. Nije nego.
Prisutni glavni urednici, od kojih je bar trećina na ovaj ili onaj način ionako čvrsto u tajkunskom zagrljaju, shvatili su u čemu je poruka „privrednika“ i krenuli da delaju u smislu im odbrane.
Ovih dana, tako, u najtajkunskijem od svih listova (onom što u imenu ima dva s, a izdaje se za najsrpskiji), osvanulo je da su naši dobri tajkuni zapravo žrtve političkog marketinga, koji nalaže da je upravo sada potrebno prineti na panj neku nevinu, a krupnu tajkunsku glavu. Milana Beka, na primer. Opštepoznato nevinog ko francuska sobarica...
A upravo je ovaj „tašna-mašna“ tajkun prava paradigma onih kojima bi država, prema vapaju Miška i ekipe, trebalo da pomogne. Čovek koji je ovih dana i javno priznao da je u većinski posed „Novosti“ došao tuđim parama i da je čekao Koštunicu da siđe s vlasti, jer se ovaj nešto baš nije radostio da za njegovog vakata Švaba uzme takvo nacionalno blago, slika je i prilika naših krupnih kapitalista.
Zanat koji su najbolje izučili i svih ovih godina primenjivali jeste da na strateškim mestima (u državi i partijama) imaju svoje ljude i da sumnjivim operacijama, praćenim koferima para, obezbeđuju trasu svojim poslovnim apetitima.
S tako stvorenim i akumuliranim kapitalom, poželeli su da budu partneri države po uzoru na hrvatske specijalne operacije. Nadam se da im tako nešto i takvima kakvi su nikad neće biti omogućeno. Dovoljno su pokazali. Red je i da država pokaže njima da je država. I da ne čeka da se Milan Beko pred kamerama ispovedi čega je sve i koliko sporno postao vlasnik (kao da to oni koji treba nisu znali).
I da nema popusta ni za one koji su Beku i sličnima godinama bili na usluzi, a koji još komotno sede po raznim nivoima vlasti. Tada ti, državo, niko neće moći da prigovori da se baviš marketingom.
