Izvor: Politika, 18.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠIRITI ILI UTVRDITI
Zamor entuzijazma EU Zapadni Balkan: pretekle razvaline nekadašnje Jugoslavije plus Albanija – koliko tuđih trupa i koliko dugo treba da zaposedaju tu teritoriju, a da paklena mašina u trbuhu Evrope ne eksplodira ponovo?
Unutar BiH kotao za pretapanje tri identiteta u jedinstveni amalgam "građanina BiH", ne proizvodi ono što se želelo. Izbori unutar dvočlane federacije izrazili su pobedu opcije iz 1990. Srpska strana "utvrđuje Dejton". Kosovo je u pretećem iščekivanju. Makedonija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << strepi od pomisli na pojavu još jedne države Albanaca, uz jednu već postojeću. Pribojava se da to ne obesnaži sve one garantije koje su joj date, da podelivši vlast sa Albancima u Makedoniji neće ugroziti Makedoniju.
Krug oko "zapadnog Balkana" zatvara se 1. januara 2007, pristupom Bugarske i Rumunije Evropskoj uniji. U slučaju Srbije, posle granice s Mađarskom, to je još jedna linija direktnog prilaza prostoru viznog režima EU. Posle severa, sada i na istoku – barijere, otežan i strogo kontrolisan ulaz i saobraćaj.
Gledano iz bliske perspektive jednog Bugarina ili Rumuna, njima će svakako goditi osećaj pripadnosti sili s približno pola milijarde ljudi, moćnom ekonomijom i sopstvenim oružanim snagama. Ipak – uslov da Bugarin ili Rumun doživi tu svoju punu satisfakciju jeste to da Sofija i Bukurešt prethodno istisnu kriminal s njegovih nezakonitih ali jakih društvenih pozicija. Tako predviđen uspon Bugarske i Rumunije do "korpe punih prava" – istiskivanjem prometa roblja, droge i svega drugog uz pomoć i pod strogim okom Brisela, neće proći bez posledica za zapadni Balkan. "Preseljenje biznisa" bugarskih i rumunskih centrala u ograđenu zonu povećaće već postojeći negativni naboj "crne rupe" Evrope – jačajući time i tako ne mali uticaj lokalne ekstremne desnice i kriminala.
Dakle, koliko evropskih trupa i decenija je potrebno da bi se poklopac održao na loncu pod takvom parom? Da li će biti vojske i za neki Avganistan i Darfur – kote odbrane u daljini?
Takva ili slična pitanja zatiču Brisel u stanju prepadnutosti od širenja EU – svojevrsne refleksije na strah Evrope od uljeza. Nigde se još ne gradi zid, kao onaj u SAD koji će biti prema Meksiku, ali stotine čamaca sa po sto ljudi otiskuje se sa afričke obale u pravcu Španije ili Malte, često u smrt, samo želeći da se dokopaju kopna, jer "tamo ima posla i hrane". Postoji osećaj da se sav svet zbija u formacije, i da će neke na kraju oružjem braniti ono što imaju.
Sredinama "stare Evrope" sve češće je dosta stranaca. Naročito, neprilagodljivih miljeu u koji bi trebalo da se ugrade. Građani osećaju gubitak, jer imaju utisak da se dolaskom tuđinaca raspada fino tkanje njihovih međusobnih odnosa. "Multikulturna integracija" ostaje reč bez pokrića – "oni" na jednom mestu nisu prihvaćeni, na drugom ne žele da se "integrišu". Priznaju samo poredak sopstvene zajednice.
U živopisnoj Provansi pojavili su se kafei u koje zalaze samo "oni". Negde u Italiji, građani kvarta podigli su zid od ploča metala da ih zaštiti od zvuka i prizora "njihovog" života. Posle neprijemčivosti, u porastu je odbojnost. Alergična reakcija na "njih" počinje da se izražava usponom desničarskih partija. Brisel je zastao.
Predsednik Komisije EU Barozo izjavio je da su pristup Sofije i Bukurešta "poslednja etapa proširivanja": "Naši kapaciteti apsorpcije imaju granice!" Da li to posustaje entuzijazam ujedinitelja Evrope?
Još poneki pretekli entuzijasti opominju da se ne bi smelo oklevati. Pretendujući da ima globalnu ulogu, EU bi morala tako i da se ponaša, kažu oni. Morala bi brže da širi zonu stabilnosti, integrišući Balkan i žureći prema Ukrajini, Moldaviji, Belorusiji... Na Kavkaz. Rusija rapidno gubi narod. Ne zna se neće li sredinom veka i Moskva poželeti "da prikači vagon".
U nedoumici EU između "utvrditi se" ili "širiti se", sam "zapadni Balkan", utisak je, malo čime može ubrzati proces približavanja. Njegovom dinamikom upravlja Brisel. Pri takvom saznanju, nešto drugačije svetlo pada i na "bistu Ratka Mladića". U slučaju da Brisel smanji insistiranje na nepremostivosti te prepreke Srbiji, srpski kriminalni kapital i odgovarajuće ekstremne političke formacije izgubile bi interes za to da se general "nikada ne pronađe". Otvorio bi se prostor demokratama, a onda, potencijalno, i tom potrebnom suočavanju.
Zagreb je izručio Gotovinu, ali i dalje je tu gde jeste. Đukanović je odlučio da Podgoricu oslobodi hipoteke svoje reputacije, povukao se, ali nema signala da će Brisel Crnu Goru i Hrvatsku spasti "zapadnog Balkana". Znači, nije reč o Hagu, reč je o pokolebanosti.
Petar Popović
[objavljeno: ]
