Izvor: Politika, 19.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SILA JE VRHOVNA MOĆ
Tragedije u dve pokrajine, dani žalosti i kako američko rvanje oduzima duše našoj deci
Naslovne strane novina juče gotovo da se nisu razlikovale po izboru tema. Mada nemerljive, centralne su bile dve tragedije koje su se zbile u dve srpske pokrajine. U Novom Sadu je bilo mrtvih, izgorelih u požaru, a na Kosovu...
,,Pečat na nasilje” (,,Novosti”), ,,Gnevni protesti širom Srbije” (,,Blic”), ,,Protesti širom Srbije”, (,,Glas javnosti”), >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ,,Gnev naroda” (,,Kurir”), ,,Ne da Srbija” (,,Pres”), ,,Srbija na nogama: ne damo!” (,,Alo!”), ,,Nasilje nad Srbijom” (,,Pravda”)"
U Novom Sadu su proglašeni dani žalosti zbog smrti sedmoro mladih ljudi, ali, izgleda, da je i ,,javni servis evropske Srbije” uveo nekakav svoj način izražavanja osećanja zbog Kosova, mada to nije tako određeno predstavljeno.
,,Nema pesme za Evropu”, naslovile su ,,Novosti” tekst o odlaganju festivala ,,Beovizija” na kome je juče i danas trebalo da se izabere srpski predstavnik na takmičenju ,,Pesma Evrovizije 2008”. Urednica zabavnog programa RTS Sandra Šuša rekla je da se odlaganje ,,u ovim danima” smatra ,,pitanjem nacionalne odgovornosti i građanskog reda”.
,,Blic” ovim povodom objavljuje da će se ,,Beovizija” održati za dve-tri nedelje, a da će ,,Evrovizija” sigurno biti od 20. do 24. maja, pošto Beograd treba da bude ove godine domaćin tog spektakla za muzičare iz čitave Evrope.
Umesto ,,Beovizije” RTS će prikazivati seriju ,,Gordost”, a u nastavku snimak sa suđenja Vojislavu Šešelju u Hagu. Neki bi iz ovog poteza – a naročito na osnovu izbora televizijske serije i ,,serije” suđenja – mogli da nađu izvesnu vezu.
Da li će i u kojoj meri ovaj potez čelnika RTS-a poboljšati raspoloženje gledateljstva, ostaje da se vidi, kao i da li će ostale domaće televizije postupiti slično, ili će ,,u ovim danima” pokazati ,,nacionalnu neodgovornost” i nepoštovanje ,,građanskog reda”.
Meni je, međutim, nejasno na šta se odnosi ,,nacionalna odgovornost” i ,,građanski red”. Ako se misli na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova – sudeći po izjavama gotovo svih naših državnih i partijskih čelnika – nema razlaga za žalost. Jer, svi su složni: ,,Kosovo je srpsko”. ,,Kosovo ostaje srpsko” i ,,Kosovo će uvek biti srpsko”.
Jučerašnje dnevne novine, elem, kao glavnu temu donose priče o Kosmetu, a kao glavne fotografije – prizore sa uličnih protesta u Srbiji. Od zbivanja u svetu u centru pažnje su Savet ministara EU u Briselu i Savet bezbednosti UN u Njujorku.
Pored navedenih gorućih, iliti žižnih tema, u novinama se ovih dana mogu pročitati i tekstovi koji se smatraju manje značajnim, ali ne i beznačajnim. To su, između ostalih, pokude i pohvale novinara, ali i čitalaca – u pismima – povodom prakse da se na pojedinim televizijama označava do koliko godina starosti se deci ne preporučuje da gledaju pojedine filmove.
Ova novina ne samo da ne doprinosi zaštiti dece od prevelikog nasilja na filmu, već se izvrće u sopstvenu suprotnost. Pre svega zbog toga što deca (i ne samo deca) vole ,,zabranjeno voće”. Nisu to, naravno, baš zabranjeni filmovi, ali kao da jesu. Ako trinaestogodišnjak vidi da se neki film preporučuje za gledanje starijima od 14 godina, kopkaće ga da vidi šta je to tamo čemu on nije dorastao. Gledaće ga iako, da nije preporuke, možda ne bi ni obratio pažnju na film. Tako ispada da se označavaju filmovi koje će deca upravo hteti da gledaju. A ako nešto žarko žele, mališani će naći načina kako da želju ostvare.
Kasnovečernji filmovi se, zatim, uglavnom, ponovo prikazuju u prepodnevima, kada roditelji mahom nisu pored dece. Treba imati u vidu da veći broj televizija ne daje nikakve preporuke, kao i da je nasilja na televiziji puno, nezavisno od filma.
Navešću samo jedan primer. To je američko rvanje. Pročitao sam u jednim novinama da su idoli današnjih osnovaca upravo ovi savremeni gladijatori koji zapravo glume u režiranoj borbi. Dečaci skupljaju sličice rvača koje objavljuje dečja štampa (koja objavljuje i erotske sličice za mobilne telefone), razmenjuju ih, i znaju o njima sve što se može znati. Kao što su nekada tako objavljivane sličice životinja, biljaka, umetnika i istorijskih ličnosti.
Jedna devojčica je ispripovedala kako ju je drug, oponašajući svog idola, laktom iz sve snage udario u grudi, pa je izgubila dah.
Tako Amerika, eto, ne oduzima samo teritorije, već i dečje duše. Uče decu da je sila vrhovna moć. Duhovnost? Mudrost, tradicija, obrazovanje? Ne. To je prevaziđeno.
Slobodan Stojićević
[objavljeno: 20/02/2008]
