Izvor: SrbijaDanas.com, 10.Feb.2024, 00:12

SESTRE FILIMONOVIĆ OŽIVELE DEDOVINU NA GOLIJI! Rade i muške i ženske poslove, ali se ne žale, "LEPŠE JE OVDE, ŽELIMO DA OSTANEMO!" (VIDEO)

Sestre Filimonović rešile su da obnove dedino i očevo imanje. Žele da promene sliku sela na Goliji.

Dve su setre Filimonović oživele dedovinu u Dojinoviću, selu podno Golije, na jugozapadu Srbije. Asfalt su zamenile za njivu, pa im nisu strani vožnja traktora, skupljanje sena, oranje...

Ove poslove koji umaraju i muškarce obavljaju bez po muke. Da je boljeg puta i vode, veruju vratila bi se i omladina u napuštena sela, no uprkos poteškoćama one ostaju >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << na svojoj zemlji.

 A muka je na selu svakodnevica. Putevi loši, vode nema. Ipak, Miloranka i Milica prkose. Sestrama Filimonović nisu strani muški poslovi, sa elanom i voljom ih obavljaju, ne daju očevinu i dedovinu u Dojinoviću podno Golije, pričaju za Blic vesti.

- To je neka volja. Meni je žao da se ognjište mojih roditelja zatvori. Ako se to jednom desi nikad se otvoriti neće - priča za medije Milica.

Miloranka kaže da mora da radi i muške i ženske poslove kako bi ostala da živi u Dojinoviču na imanju sa kojeg joj je poreklo i na kojm je uz roditelje provela čitav život.

 Pokazuju nam sestre žuljevite ruke i dodaju da na dedovini i očevini posla ne manjka. Obrađuju Milica i Miloranka zemlju, barataju i plugom i ralom. Ako nisu u njivi, u toru su sa 60 ovaca i jagnjadi. zajednički rade i u štali.

- Sve radimo. Kosimo, oremo, baliramo, teramo bale i đubrivo, jednostavnoi sve što treba na selu. Čim držiš stoku moraš da mu poseješ i pšenicu, da ovršeš, da pokupip i žito i livade i sve to da spakuješ u senjak, jer stoku moraš da hraniš, da je gledaš sa zadovoljstvom jer ako ne voliš ne možeš ovaj posao ni da radis - iskrena je Miloranka.

Dok tepa, ljubeći mlado jagnje, Milica nam priča da je sa mukom naučila da vozi traktor i da je upornost bila presudna.

Malo po malo vožnju traktora je savladala, ali je prava muka bila sa prikolicom. Zahvaljujući rešenosti i upornosti i tu je muku savladala, pa danas traktorom upravlja bolje nego muškarci.

 Posla je mnogo, pa dan počinje i pre svitanja, a traje do večernjih sati. Za razliku od njihovog, u razuđenim podgolijskim selima većina je domaćinstava pod ključem.

Nema omladine, otišla je pričaju nam sestre Filimoniović u gradove, za boljim životom. A najbolje je, tvrde za medije biti svoj na svome.

- Lepše je ovde. Lakše bi bilo da ima još malo puta i vode, jer nam je teško da je dognamo. Želimo da ostanemo ovde, lepo je, čisto je, kod mene ovde ravnica kao u Vojvodini - hvali se Miloranka.

Milica kaže da se ni pod kojim uslovom ne bi vratila u grad.

 - Uprkos muci moje selo ne bi menjala za ne znam šta. Tamo ustaneš ujutru ne možeš da dišeš. Dok dođeš do grada i stakla da zatvoriš na kola smrde ti kola - priča Milica.

Zato su sestre Filimonović rešene da opstanu u ovoj oazi tišine na pašnjacima i livadama koje su im nekada bili igralište.

Izvor: Srbija Danas/Blic/Senada Kalić/M.A.

Nastavak na SrbijaDanas.com...