Izvor: Politika, 22.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠERVUDSKA ŠUMA
Zar je "uspavani premijer" argument? Da, kada treba izaći na parlamentarne izbore. Ne, kada je u pitanju predlog ustava iza koga stoji opšta saglasnost glavnih političkih stranaka Srbije. Takvih kakve su. Bolje nemamo U svom omiljenom miljeu – kafanskom – Srbi gunđaju što im niko nije dao priliku da malo prodebatuju o najvažnijem pravnom aktu zemlje. To je, kažu, kao kada gladni dođete u restoran a kelner vam, ne pitajući ništa, donese jelo po svom izboru. Kusaj šta ima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Nisam ubeđen da je način usvajanja predloga ustava u datim okolnostima neki preveliki greh. Ne zato što ne bih bio za prethodno pročešljavanje njegovih paragrafa, niti što javnu raspravu identifikujem sa preminulim vremenima, naprotiv, već zato što se Srbi ovom temom nisu bavili kada je za to bilo prilike. A mogli su.
Nekoliko varijanti ustava predočeno je pre godinu-dve. Koliko pamtim, malo ko se, mislim na širu javnost, za njih zanimao. Sada su, namah, i pozvani i nepozvani počeli da gunđaju što je procedura bila "vampirski" sabijena u dve noći.
To smo mi. Naviknuti smo na "daj šta daš", da se "u to ne mešamo", ali posle bi da kritikujemo. Nova potvrda da dok preko plota pogledujemo ka Vestminsteru i dalje vizantijski verujemo u autoritete koji poklone na srebrnoj tacni ne odbijaju. Dokaz da i narod i vlast moraju još dosta da uče o demokratiji.
Naravno da ima ustavnih rešenja koja nisu svima po volji, ali vreme je da prekinemo sa praksom da od drveta ne vidimo šumu. Predlog ustava je sigurno bolji od brzine kojom je u Skupštini usvojen, a svakako je bolji od sladunjave socrealističke referendumske kampanje.
Sramota je da nemamo novi ustav. Ovaj nije savršen, ali nam ne omogućava da idemo napred. Što se žurbe tiče, znamo. Kosmet, Hag, Evropa.
Ali, nekima ništa ne valja. Ni ustav, ni referendum. Ni Voja, ni Toma. Sada ni Boris. Vreme je da se upitamo gde smo kada nam po volji nisu muslimani i Jevreji, Amerikanci i nesvrstani, Rusi i Arapi, sada i crnci što pokušavaju da podignu nivo našeg tužnog fudbala?
Nikako da preskočimo isključivost. Citat sa sajta B-92: "Čitam o ustavu sve i svašta, i ne razumem baš najbolje pravo i zakone, ali neću glasati iz jednog prostog razloga – jer ga je donela sadašnja vlast, tek toliko da uspavani premijer shvati koliko ga voli narod."
Zar je "uspavani premijer" argument? Da, kada treba izaći na parlamentarne izbore. Ne, kada je u pitanju predlog ustava iza koga stoji opšta saglasnost glavnih političkih stranaka Srbije. Takvih kakve su. Bolje nemamo.
Što sve nije razlog da se prećute zamerke. Kritičari uz mnogo rezona tvrde da je izostatak predustavnog dijaloga potvrdio hronični nedostatak komunikacije, pa ako hoćete i nadmenost vlasti koja smatra da od naroda nema šta da čuje. Slaba je uteha da usaglašeni tekst nisu videli ni mnogi poslanici ili članovi vlade.
Čeda LDP upozorava na nedostatak elementarne demokratske procedure. Ako zaboravimo da je svojevremeno, prilikom izbora guvernera, on kršenje procedure branio argumentom da je bitno da bude izabran bolji, ovoga puta je u pravu. Procedura je, učiće nas sutra Evropa kada danas nećemo sami, i te kako važan segment demokratije.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope skinula je, recimo, sa dnevnog reda planiranu debatu o Kosovu – jer su zaduženi parlamentarci nacrt rezolucije koja hvali nezavisnost Kosova prvi put videli u Turskoj tek 11. septembra. Time je narušena procedura: tekst mora da se dostavi najmanje sedam dana ranije.
Pošto se ovde kasnilo, moralo je da se brza. Zato premijera jedni napadaju, dok mu se drugi dive zbog neobične metamorfoze od puža do zeca. Od čoveka koji je – pred pretnjama propalog nobelovca za mir i povlačenjem mlađanog koalicionog partnera iz G17 plus – svoj sanjivi legalizam guliverovskim korakom preko noći pretvorio u užurbani pragmatizam.
Onda se posle brzanja opet kasnilo. U objašnjavanju. Svet je pozdravio predlog novog evropskog ustava, mada je bio podozriv prema preambuli o Kosmetu. Radikali su se hvalili da je ona njihovo patriotsko čedo. Zašto je moralo da prođe podosta vremena da nas premijer obavesti da su preambula i odredba da je Kosmet sastavni deo Srbije "doslovno prepisani" iz Povelje UN? Veoma mudro – kao prepis. Veoma zakasnelo – kao argument.
Srbi će najverovatnije glasati "za". I treba. Manuo bih se cinika koji, pošto više nema mesta sumnjama u "ćoravu kutiju" – tokom dana, unapred znaju da će sve biti namešteno s obzirom na to ko čuva glasačke kutije – tokom noći.
Ne bih sada o tome koliko je ustav otklon od Miloševićevog vremena i da li je dovoljno opremljen za vremena Evropske unije. Nisam nadležan. Moram da verujem na reč kada jedan stručnjak za ove novine kaže da se radi o tekstu "pomešanih karata" – i sjajnih i dosta nedorečenih solucija. Bolje je nego što je bilo.
Predlog ustava je nesumnjivo kompromis osovine Koštunica–Nikolić–Tadić. I šta tu ima loše da se sve vodeće stranke oko nečega slože? Zar opet polarizacije? Bojkoti? Uostalom, idu izbori pa neka svi izmere svoju popularnost.
To kod nas ne ide tako. Pošto su, kao i kafanska javnost, mahom bili nezainteresovani da glasno kažu šta misle, ustavokritičari su se sada razmahali. Važnije im je rušenje vlade u odlasku od temelja države. Kruže Srbijom uzimajući neke Lale kao štit.
Pitaju zašto suštinska autonomija Kosmetu, a ne Vojvodini? Viču "Vojvodina kolonija". Pitaju "di su naši novci?". Grme o "centralističkoj paranoji". Žale se da živimo u "lažnom parlamentarizmu" i "imitaciji demokratije" koje je stvorio Milošević. Protive se promeni institucionalnog rama koju novi ustav predviđa.
Mnogo jevtine kritike dežurnih dušebrižnika, malo argumenata. Mnogo samopromocije kritičara, malo konstruktivnih predloga. "Mala je Šervudska šuma, a puno je Robina Hudova", govorio je Zoran Đinđić.
Najčistije odgovore daće izbori. Trka je počela. Raspravlja se o sloganima, kandidatima se iscrtavaju itinereri obilaska birača, štamparije su spremne da izbace tone propagandnog materijala. Na primer SPO.
Zakleti monarhisti glasali su za republiku, pa bi sada da se pravdaju. Najdemokratskija procedura, referendumska, nije ni prošla, a Vuk već najavljuje da će odmah krenuti sa zahtevima za promenu ustava. Shvatam da je to zbog glasača, ali što je mnogo, mnogo je. Nisu ustavi zimzeleno nepromenljivi, ali nisu ni sezonski listopadni.
U stalno menjajućoj praksi, ustavi mogu da se pokažu toliko nesavršeni da zaprete sposobnosti zemlje da rešava probleme s kojima je društvo suočeno. I ovde i tamo. U SAD, recimo, više od polovine nacije se u ovom trenutku otvoreno ne slaže sa politikom Kongresa i predsednika. Veruju da zemlja ide u pogrešnom pravcu.
Moglo bi da se kaže da je reč o prolaznom političkom fenomenu, trenutnoj antipatiji, i da će novembarski izbori za Kongres uskladiti realnosti. Greška. Ustav je taj koji garantuje da izborna volja neće imati značaj kakvom bi neko mogao da se nada. Šta god bilo, Džordž V. Buš će u Beloj kući stanovati do 20. januara 2009. To što je 60 odsto Amerikanaca protiv njega, nema veze.
"Verovati da je naš ustav savršen – ili čak istinski podoban za vreme u kome živimo – isto je kao verovati da je bezbedno nastaviti vožnju kolima sa lošim kočnicama i opasno izlizanim gumama", piše u "Los Anđeles tajmsu" Sanford Levinson, profesor prava sa Univerziteta Teksas u Ostinu. "Ako smo uspevali da bezbedno putujemo u prošlosti, jako ćemo pogrešiti ukoliko verujemo da tako možemo da nastavimo."
Srbija je onomad imala Sretenjski ustav, jedan od najslobodoumnijih Evrope tog doba. Ovaj nov nema takve atribute, ali omogućava bezbednije putovanje u budućnost. Da se pomerimo sa mrtve tačke.
Boško Jakšić
[objavljeno: ]
