Izvor: Blic, 15.Apr.2017, 18:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SELEKTIVNA PRIMENA Reforme "pucaju" po leđima građana
Bolni zakoni o radu, kojima se udarilo po leđima radnika, čini se da su jedini dosadašnji konkretni dometi Reformske agende na koju su se obavezali svi nivoi vlasti u BiH.
Ostale reformske mere iz ovog ambicioznog dokumenta su ostale u zapećku političkih prepucavanja i čekaju da dobiju konkretne obrise.
Oporavak ekonomije, otvaranje novih radnih mesta, bolja raspodela socijalnih davanja, konkretne akcije u cilju fiskalne i finansijske održivosti - samo su neke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od stavki iz Reformske agende na koje su se entitetske vlade i Savet ministara BiH obavezali da će početi da rade, i to bez odlaganja.
Međutim, to odlaganje traje gotovo dve godine, jer su se vlasti u međuvremenu zapetljale oko provođenja nekih mera koje ni ne pišu u samoj Reformskoj agendi, poput donošenja novog zakona o akcizama na gorivo.
U Privrednoj komori RS kažu da se mere iz Agende poklapaju sa zahtevima poslovne zajednice u RS, koja godinama unazad ukazuje na neophodnost smanjenja javne potrošenje, reforme javne uprave i rasterećenja privrede. Međutim, s jedne strane, kažu u Komori, vlasti govore o rasterećenjima, a s druge, uvode nove namete, poput akciza na gorivo, što će se sigurno negativno odraziti na konkurentnost privrede.
- Osnovni problem je što se kasni sa realizacijom svih obećanih mera iz Reformske agende. U suštini, rasterećenje privrede je uvek sporo, ali kada je treba opteretiti, onda se sve to desi preko noći – kaže portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević.
U Udruženju „Nova Srpska“, koja posebno prati reformu javne uprave, ocenjuju da su vlasti u BiH podbacile kada je u pitanju kreiranje registra službenika, elektronizacije uprave, kao i smanjenja poreskih i parafiskalnih nameta i ubrzanja procedura prilikom registracije preduzeća.
- Čini se da su vlastima interesantne samo one stavke koje znače povećanje nameta građanima. Upravo je usvajanje zakona o radu bila najveća potreba vlasti u BiH, jer su nakon toga menjali sistemske zakone koji se tiču statusa državnih službenika. Bilo im je važno i smanjenje minulog rada i određenih davanja za radnike, kako bi budžeti bili koliko-toliko likvidni. Sve ostale stavke iz Reformske agende, koje se tiču poboljšanja statusa građana, očigledno da im nije u drugom, nego im je u 17. planu – kaže izvršni direktor Udruženja „Nova Srpska“ Milko Grmuša.
Ističe da se ne bi iznenadio da se odmah posle opštih izbora iduće godine, kada prestane borba za glasove, krene ozbiljnije u reformu penzionih, odnosno svih socijalnih fondova, jer su oni ogromno opterećenje za budžete.
- U takvim situacijama i najljući politički neprijatelji se i te kako brzo slože i sarađuju – kaže Grmuša.
Istovremeno, ekonomski stručnjak Zlatko Hurtić smatra da su izvršne vlasti u BiH uradile dobar deo posla na sprovođenju Reformske agende, ali je problem što im parlamenti ne daju dovoljnu podršku.
- U Federaciji BiH imate četiri-pet zakona koji mesecima čekaju da budu usvojeni. Problem je što i kada uđu u parlament, od reformskih postaju nereformski, jer se ulaže mnogo amandmana koji totalno iskrivljuju te zakone i njihovu reformsku opredeljenost. Tako da ono što se zove reformsko ostaje samo u nazivu – kaže Hurtić.
Navodi da su vlasti u BiH u prošlosti donosile slične dokumente, poput „Strategije razvoja“, dokumenta „Posao i pravda“, ali da je sve to uglavnom ostajalo na papiru. Reformska agenda je, kaže, prvi put nešto konkretno, što je izuzetna prilika za BiH, ako bi se sprovodila onako kako je napisana.
- Nisu problem vlade i parlamenti, već politika koja jednostavno masakrira sve te reformske pokušaje. Jednostavno, imamo jako veliki otpor da menjamo stanje u društvu, a to odgovara onima koji imaju korist od toga da se stanje ne menja. Pre svega, to su sindikati, jer se vode strategijom - što nezadovoljniji radnik, to je nama sigurniji posao. Odgovara i državnoj administraciji, javnim preduzećima i povlaštenim slojevima koji su se povezali sa političkim partijama i koji su postali moćan lobi koji koriste parlament i medije da praktično „ubiju“ Reformsku agendu – zaključuje Hurtić.
Reformska agenda
Javne finansije, oporezivanje i fiskalna održivost
Poslovna klima i konkurentnost
Tržište rada
Reforma socijalne zaštite
Vladavina prava
Reforma javne uprave
