Izvor: Politika, 08.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SEĆATE LI SE BORBE?
Među desetinama, možda i stotinama šarenih novina izloženih ispred novinarnice, ugledah zaboravljen, ali meni prepoznatljiv naziv: Borba. Bilo je to prekjuče, oko podne.
Naslov u vrhu je glasio: Umro Vuk Karadžić. U deliću trena pomislih da nisam dobro pročitao i da je umro Radovan Karadžić, pa onda mi prostruja da je možda štamparska greška, pa tek potom pogledam bolje nadnaslov: Na današnji dan.
Zaista, neobično je da se rubrika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Na današnji dan stavlja na prvu stranu i to u vrh, ali, eto, skreće pažnju. To je ona stara Borba velikog formata, pa stoga zgodna da se, u slučaju potrebe, iza nje sakrijete na klupi u parku ili posle ručka, na otomanu, da se pokrijete i zadremate. Ne pamtim kada sam je pre video u nekoj novinarnici.
– Šta, Borba? – oglasio se kupac iza mene, začuđen. – Dajte i meni.
– Nema – rekla je prodavačica – dobijamo samo jedan primerak.
Dok sam odlazio, onaj što je bio iza mene pratio me zavidnim pogledom.
Još jedan naslov u vrhu strane najavljivao je ekskluzivan feljton – kapitalna enciklopedijska monografija 85 godina Borbe.
Kada se za nešto kaže da je ekskluzivno, znači da takav napis ima isključivo taj list. Niko drugi. Svi drugi samo se grizu što to nemaju. Ali nije svaki napis koji nemaju drugi ekskluzivan, već samo onaj koji je blizak senzaciji, nešto što malo ko zna.
Ako sam pogodio značenje reči, onda zamislite koliko će se ostala štampa nasekirati što nema rečeni feljton.
No, bez šale, nije mala stvar kad neki list opstane i doživi toliku starost. Pregrmeo je silne društveno-političke oluje, razmnožio se i posejao seme mnogim drugim listovima, ali je, s druge strane, živeo i u periodima bonace, iliti hladovine, dok palme njišu grane. Sećam se, na primer, Borbe kad je bila organ SSRN-a. Sada nije ničiji organ. Osnivač i izdavač, piše u impresumu, je Poslovni klub Borba d. o. o.
Tu takođe piše da je od Tita odlikovana novina i da joj je kredo: Vest je svetinja, komentar je slobodan
Borba ima 12 strana, sa sve oglasima i televizijskim programom, a tekstovi su većinom nepotpisani.
Udarni komentar na drugoj strani je potpisan, (Miloš Šaranović, sportski komentator), ali je pozajmljen sa bloga B92. Reč pozajmljen stavljena je pod navodnike. (Što znači, valjda, da je uzet. Jer kad se nešto pozajmi bez navodnika, mora da se vrati.)
Dok ostali dnevni listovi ovih dana nezaobilazno komentarišu zbivanja u vezi sa Kosovom, naslov Borbinog komentara glasi: Ukinuti fudbal?
Ne znam da li se radi o osmišljenoj uređivačkoj politici, ili slučajnosti, ali ni Tema dana, kojoj se posvećuje gotovo cela (druga) strana, nije ništa manje iznenađujuća. Bavi se prodajom krvi u bugarskim bolnicama. Nema nikakvog poređenja sa nama ili bilo kojom zemljom. Saznajem da u Sofiji jedinica krvi staje 250, a da je plata medicinske sestre 80 evra i da je u odnosu na 1990. broj dobrovoljnih davalaca, u Bugarskoj, prepolovljen.
Tema dana? Pa dobro. Biće zanimljivo ako u nekom od sledećih brojeva bude obrađeno kakve su mogućnosti uzgoja šljiva u Zimbabveu. I to bi moglo biti ekskluzivno. To niko drugi neće imati.
A kad rekoh ekskluzivno, na strani odvojenoj za pomenuti feljton Veliki jubilej novinarstva na čitavom stupcu je spisak radnika Borbe. Piše: Spisak radnika od 2. 11. 1944 (od 1100 do 1150). Pa slede imena.
Čitam:
Popović Zoran, Nešić Anastas, Vlajković Svetozar, Radović Časlav...
Nestrpljiv sam da što pre saznam kraj, preskačem izvestan broj imena i nastavljam:
Žalac Vladimir, Nikolić Milan, Mandić Anđelka...
Spisak se prekida baš kad je najzanimljiviji. Ali, dodato je:
Nastaviće se.
Ne znam da li Borba ima i interni list za informisanje zaposlenih, no i ako ga i ima lepo je što se i ostalima pružila prilika...
I kad čovek zaklopi novine, oseti se ispunjenim. Nema sekiracije. Sve, ili većina briga daleko su od nas.
Većina naših listova liče jedan na drugi, a zajedno na svetske, odnosno američke, odnosno evropejske. A Borba ne.
Kako ona sebe predstavlja? Na sajtu (www.borba.co.yu): Borba, novina sa tradicijom. Dnevni list sa najjevtinijim oglasnim prostorom u zemlji.
Potonjim bi se malo ko hvalio. Ja bih im predložio: Novine koje se razlikuju. Ali, pametnog savetovati ne treba, a onog koji nije, ne vredi.
Imao sam potrebu da onome kojeg sam osujetio da kupi Borbu, prepričam šta sam u njoj video.
Jer, on je čitalac Politike, pa će pročitati.
[objavljeno: ]
