Izvor: B92, 17.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SB podeljen o Kosovu
Njujork, Moskva -- Šest od 15 članica Saveta bezbednosti podržava nezavisnost Kosova. Ostale članice protiv ili uzdržane, saznaje B92.
Ni u najnovijem pokušaju Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije uspeo da približi stavove o budućem statusu Kosova. Na sinoć održanoj sednici nije bilo nikakvog odlučivanja, ali su u svojim izlaganjima ambasadori Sjedinjenih Američkih Država i zemalja članica Evropske unije opet podržali nezavisnost Pokrajine. S druge strane, Rusija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Kina predvodile su zemlje koje se protive nezavisnosti, saznaje B92.
Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao Savet bezbednosti da nastavi pregovore i potraži kompromis kao jedino "održivo rešenje".
Kako saznaje B92, ambasadori svih 15 zemalja članica Saveta bezbednosti javili su se za diskusiju, u sinoćnjem zatvorenom delu sednice.
Debata koja je usledila posle govora predsednika Srbije pokazala je da u to telo nije ni blizu konsenzusa o Kosovu.
Podršku nezavisnosti Pokrajine, u svojim diskusijama dali su ambasadori Sjedinjenih Država i zemalja članica EU – Velike Britanije, Francuske, Italije i Belgije, a stavove je podržala i Panama.
Nasuprot njima, protiv nezavisnosti izjasnila se Rusija, čiji je predstavnik oštro kritikovao izveštaj i ocenu šefa UNMIK-a Joakima Rikera da je Kosovo spremno za utvrđivanje statusa.
Protivljenje su izrazile i Kina, Vijetnam, ali i Indonezija i Južna Afrika, dve zemlje u kojima postoje slični pokreti za otcepljenje dela teritorije.
Predsedavajuća Libija, kao i Burkina Faso i Kosta Rika, a delimično i Hrvatska, bile su uzdržane.
Podeljenost u Savetu bezbednosti potvrdile su i izjave date po završetku sednice.
Američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad, ponovio je podršku planu Martija Ahtisarija, a njegov ruski kolega Vitalij Čurkin da misija UN na Kosovu treba da poništi svaku odluku o jednostranom proglašenju nezavisnosti.
"Savet bezbednosti je još uvek u blokadi. Određivanje konačnog statusa je od velike važnosti i. na jedan ili drugi način, to pitanje će morati da bude rešeno. Pozdravljamo dobru volju Evropske unije da odigra svoju ulogu u tom procesu. Očigledno je da je konačno rešenje, budućnost tog regiona da bude uključen u evropske institucije, posebno u EU", rekao je Halilzad.
"Pitanje rešavanja budućeg statusa Kosova ne može biti rešeno bez SB UN i ako na tome budemo radili upravo u Savetu proces će biti odblokiran. Rusija nije ta koja koči ceo proces, već odluke koje su donete na nekim drugim mestima, u zemljama koje očigledno žele tim pitanjem da se bave van okvira Saveta bezbednosti", kazao Čurkin.
Sinoćnu sednicu obeležilo je i veliko interesovanje zemalja koje nisu članice Saveta bezbednosti.
Više od 40 njih prijavilo se da, u svojstvu posmatrača, prati debatu o budućem statusu Kosova.
Tadić i Tači oprečno
"Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova", rekao je Tadić ambasadorima Saveta bezbednosti.
On je dodao da će Beograd čuvati teritorijalni integritet i suverenitet "svim demokratskim sredstvima, pravnim argumentima i diplomatijom, ali da neće pribegavati ratu i nasilju.
Predsednik Srbije pozvao je Savet bezbednosti da donese odluku o nastavku pregovora.
Dodik: RS protiv nezavisnosti
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas u Beogradu da će eventualno unilateralno priznanje nezavisnosti Kosova biti neprihvatljivo za RS. On je naglasio da Banjaluka nikada neće dati saglasnost za priznavanje nezavisnosti u institucijama Bosne i Hercegovine.
"Svaka unilateralna akcija institucija Kosova neće biti priznata", rekao je Dodik na konferenciji za novinare i istakao da institucije RS imaju demokratski kapacitet da takvu odluku spreče na nivou BiH.
A predsednik privremene vlade Kosova Hašim Tači je, na sednici Saveta bezbednosti, rekao da mu je jasno da u Savetu bezbednosti nema konsenzusa o statusu Kosova, ali da je sprovođenje plana Martija Ahtisarija najbolji put napred.
"Jasno mi je da u Savetu bezbednosti UN nema konsenzusa... ali, sprovođenje Ahtisarijevog plana, uz nadgledanu nezavisnost i prisustvo EU i NATO-a, najbolji je put napred. Garantujem puno sprovođenje tog plana", rekao je Tači, koji se 15-članom telu svetske organizacije obratio posle predsednika Srbije Borisa Tadića.
Tači je ocenio da je došlo vreme za rešavanje statusa Kosova, "poslednjeg otvorenog pitanja u procesu nasilnog raspada bivše Jugoslavije".
Riker: Za standarde potreban status
Šef UNMIK-a Joahim Riker ocenio je da su kosovske institucije spremne za naredni korak u procesu utvrđivanja statusa Kosova i da od pitanja statusa zavisi sprovođenje nekih standarda.
Riker je, nakon sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu, rekao novinarima da "mnogi standardi nisu ispunjeni pod ovim okolnostima" i da je za njihovo sprovođenje "potreban status".
Ukazujući da UNMIK nema mandat za samo pitanje statusa, Riker je, međutim, ocenio da su "kosovske institucije sada spremne za naredni korak".
Upitan šta se može dogoditi dan posle proglašenja nezavisnosti, Riker je rekao da neće spekulisati o predstojećim nedeljama, ali da su, "kao dobri organizatori, spremni na sve mogućnosti".
Riker je takođe rekao da je međunarodna administracija na Kosovu uradila ono što je bilo realno moguće uraditi.
On je naveo da je Savet bezbednosti UN obavestio o kosovskim izborima od 17. novembra 2007, koji su prvi put održani na tri nivoa i da su ih pratili međunarodni posmatrači koji su ih ocenili kao "demokratske i fer".
Među pitanjima na kojima posebno treba daleko više raditi jeste proces povratka raseljenih, rekao je Riker.
Kada je reč o slobodi kretanja na Kosovu, Riker je ukazao da i dalje postoje izazovi, ali da "nije fer" reći da nema slobode kretanja.
"Ja sam svedok da se u Prištini na ulici i restoranima može slobodno govoriti na srpskom jeziku", rekao je Riker.
Bocan-Harčenko: Sve veća podrška planu Rusije
Poziv Rusije da se nastave pregovori Beograda i Prištine o rešenju budućeg statusa Kosova na osnovu kompromisa dobija sve veću podršku novih nestalnih članica Saveta beznedosti UN, izjavio je danas predstavnik ruskog ministarstva inostranih poslova Aleksandar Bocan-Harčenko.
Ruski diplomata je istakao da Rusija ne blokira rešavanje pitanja statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN i istakao da su planovi Evropske unije da uputi civilno-policijsku misiju na Kosovo nelegalni.
Jakšić: Nisam optimista
Član beogradskog pregovaračkog tima i poslanik Demokratske stranke Srbije u Skupštini Srbije Marko Jakšić rekao je danas Fonetu da nije optimista kada je u pitanju nastavak pregovora o Kosovu.
"Realno gledajući, nisam optimista, pre svega imajući u vidu da su Amerika i njeni sateliti u Evropi protiv toga. Ali, optimista sam kada je u pitanju rešavanje statusa i činjenica da Albanci neće dobiti svoju državu".
"EU može da radi bilo šta, ali je to apsolutno nelegalno jer, u odnosu na Pokrajinu, važi Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244. Takva pitanja može da rešava samo SB UN, a ne Priština i EU", rekao je Bocan-Harčenko u izjavi za rusku agenciju RIA Novosti.
"Mi (Rusija) ne blokiramo, mi insistiramo na normalnom legalnom rešenju pitanja statusa Kosova, na pronalaženju kompromisa među stranama u konfliktu, jer drugačije nije moguće", rekao je Bocan-Harčenko ruskoj novinskoj agenciji.
On je naglasio da "mapa puta" za Kosovo, koju je Rusija predložila u Savetu bezbednosti, može da doprinese nastavku pregovora, dinamici dijaloga i zbližavanju pozicija Beograda i Prištine, izjavio je dosadašnji predstavnik Rusije u trojci Kontak grupe za pregovore o Kosovu.
Nove nestalne članice SB UN su Libija, Burkina Faso, Vijetnam, Hrvatska i Kostarika.
Putin: Rešenje da odobre obe strane
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da rešenje za kosovski problem treba da odobre i Beograd i Priština, kao i da ono treba da predstavlja presedan u međunarodnoj praksi.
Putin je ovu ocenu izneo u članku objavljenom u bugarskim medijima, povodom dvodnevne posete Sofiji, koja počinje danas.
"Ovde je naša pozicija dovoljno jasna - svako rešenje za Kosovo treba da odobre obe strane. Takođe je jasno i to da će svako rešenje za Kosovo postati presedan za međunarodnu praksu", ukazao je Putin.
Ruski predsednik je ocenio da se samo putem uzimanja u obzir obostranih pozicija, odbacivanja stereotipa iz prošlosti, može doći do mira i napretka.
"Po našem ubeđenju, u osnove jedinstvene Evrope treba da budu ugrađeni principi direktnog poštovanja međunarodnog prava. Radeći upravo na taj način, možemo zajedeničkim naporima da nađemo put rešenja za najsloženije regionalne probleme, od kojih je najaktuelniji za Balkan kosovski problem", naveo je Putin.
On je ocenio da je najvažnije da Bugarska svoje interese ne realizuje na račun interesa bezbednosti drugih država.
