Izvor: Kurir, 04.Jun.2011, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SATIVA
Uz rizik da ću za samoga sebe pomisliti kako nisam aktuelan pošto pišem o nečemu što je rešeno juče (one blokade puteva po Vojvodini, sećate se, možda), ipak ću to učiniti, ne toliko zbog toga što će se ista stvar garantovano desiti i iduće godine, već zbog nečega što se zove "bolje sutra".
Da osmotrimo malo bolje srpskog seljaka (zemljoradnika, koji i ne mora nužno da bude Srbin): on ima traktor na kredit, seme na kredit, njivu od dede, rak kože u najavi, ženu što >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << skakuće po plugu dok je on za "fergusonovim" volanom, štetočine s kojima mora da se bori, klimatske promene zbog kojih može da psuje boga i inostranu konkurenciju, koja se, umesto ratovanjima i pravljenjima mitova od generala šahista, bavila proizvodnjom, proizvodnjom i samo proizvodnjom, zbog čega naš seljak može samo da se rokne.
Da ne zaboravimo, naš seljak-čovek-zemljoradnik ima i državu-maćehu, koju svake godine mora da moli za subvencije kako bi nekako pregurao sezonu i odoleo iskušenju da zapali sve što je posejao i u vatrenu stihiju utrči. I tako iz godine u godinu slušamo kuknjavu kako je bilo previše kiše u proleće, previše suše u leto, kako prinosi nisu ni za k...c, kako se ne vredi više baviti poljoprivredom, kad je uvozno i kvalitetnije i jeftinije (pa čak i ono ešerihijokolisano), pa onda bacaj repu i krompir svinjama, bacaj gajbe s malinama na autoput, vrišti na boga, na ženu, na decu, na vlast, na opoziciju i tako sve dok te ne sahrane u blizini onoga što je nekad bila tvoja njiva, a u međuvremenu ju je, zbog zagušenosti u dugovima, otkupio neki tajkun ili neki stranac i tu zasadio hibridno seme čijim će plodovima da hrani tvoju i našu decu.
A za sve to vreme, postoji jedna biljka, koja ne traži ni mnogo ljubavi, ni mnogo nege, niti kuka zbog sunca, niti plače zbog kiše, prinosi su uvek ogromni, potražnja nikad ne opada, a ime joj je kanabis sativa - stara dobra marihuana. Vidim ja, smeju mi se posle moje prošle kolumne na ovu istu temu, ali tako je uvek bilo sa svim vizionarima - smejali su im se, umesto da uzmu računaljke u ruke i saberu koliko bi svi zajedno bili u plusu kad bismo ovu čarobnu biljku legalizovali i na sve strane posadili. Naročito sad kad desničarska holandska vlada ukida slobodno pušenje marihuane u njihovoj zemlji. Bili bismo jedini u Evropi! Mi! Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš - sve sami novi Amsterdami (ne zaboravite da se nekad tako zvao i današnji centar sveta Njujork)!
Realno, naš seljak nema čemu da se nada. Sjebaće ga konkurencija, da li ove, da li sledeće godine, a i ta konkurencija nema čemu da se nada jer će nju sjebati ona velika, prava konkurencija, kroz nekoliko godina. Vojvodina nije žitnica Evrope više čak ni u teoriji, ali zato sigurno jeste uduvaonica Evrope. I ne samo Vojvodina već i sve ono južno od Vojvodine.
Samo treba malo mućnuti glavom. Šta to imamo što drugi nemaju? Ogromne njive. Šta to možemo da imamo što drugi nemaju? Legalizovanu marihuanu. Šta još mi to možemo da imamo što drugi nemaju? Na primer, etno THC turizam, začinjen babama koje uduvanim Englezima pričaju bajke o vešticama i vampirima iz njihovog kraja (eto posla i za ponekog prevodioca). Sve to možemo da imamo, ali ne, meni ćemo da se smejemo, državu ćemo da molimo za subvencije, a posle ćemo, umesto u magacine, rod bilo čega da trpamo u vreće koje ćemo da bacamo na obale reka kad nadođe voda - tolika će mu biti vrednost.
Hajde malo manje budite konzervativni ljubitelji šljivovice koja ubi tolike učesnike u saobraćaju i malo manji hejteri marihuane koja nikad nikog ne ubi i zbog koje niko nikada nikog ne ubi. Jedino što vam ostaje je ona stara retardirana priča kako je marihuana put ka heroinu. Put heroina je Avganistan-Iran-Turska-Bugarska-Kosovo-Srbija-Evropa. Na toj mapi nema marihuane.
A sad svi na svoje njive, srećni zbog svojih starih-novih subvencija, zbog kojih možete da gledate u budućnost čak do 2012.
