Izvor: SrbijaDanas.com, 15.Dec.2023, 13:32

SAOPŠTENJE UPIS: EKONOMSKI ARGUMENTI, A NE DEMAGOGIJA, UREĐUJU TRŽIŠTE IGARA NA SREĆU

Udruženje priređivača igara na sreću Srbije (UPIS) dužno je da najširu javnost upozna sa činjenicama da pojedine grupacije neodmerenim, proizvoljnim i netačnim izjavama, nastavljaju da nanose ogromnu štetu privredi naše zemlje, kao i društvu u celini.

Predstavnik jedne takve grupacije, kroz medijski nastup od 13. decembra, izneo je niz proizvoljnih, paušalih i neistinitih navoda i istih takvih, neargumentovanih, predloga kada je reč o uređenju tržišta igara na sreću. >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << Pri tome, na taj način uvredio je stotine hiljada građana ove zemlje, iznoseći neistine, a sve zarad jeftinih populističkih pokušaja pridobijanja podrške, smatrajući da će u nedostatku drugih, realnih ekonomskih argumenata, najlakše poentirati napadajući kladionice.

Industrija igara na sreću nije poligon za sticanje jeftinih poena, već ozbiljna privredna grana, visoko oporezovana i temeljno, dobro zakonski definisana. Uz bankarski sektor spada u najstrože regulisane privredne delatnosti u našoj zemlji. Tu nema mesta za populističke stavove, proizvoljna tumačenja i neznanje, ako želimo ozbiljan dijalog.

UPIS podesća da srpska industrija igara na sreću zapošljava preko 12.000 ljudi, te da pored skoro 50.000 hiljada članova njihovih porodica, još oko 150.000 građana naše zemlje svoju egzistenciju posredno obezbeđuje preko igara na sreću, radeći u kompanijama dobavljačima. Skoro 2.000 zaposlenih u sektoru industrije igara na sreću su programeri, matematičari, stastističari, inženjeri elektrotehnike i drugi visokoobrazovani stručnjaci.

S obzirom da je očigledno da predstavnici pomenute grupacije ne poznaju zakonu regulativu, nije nam teško po ko zna koji put napomenuti da priređivači igara na sreću, pored svih poreskih obaveza koje plaćaju kao i ostala pravna lica tj. privredni subjekti u Republici Srbiji, plaćaju i dve posebne naknade po Zakonu o igrama na sreću (naknada za odobrenje i naknada za priređivanje). Samo na osnovu te dve naknade priređivači igara na sreću su u državni budžet 2022. godine uplatili oko 250 miliona evra, dok se ukupni doprinos budžetu Srbije, uključujići i ostale poreze, doprinose i takse, kreće oko 550 miliona eura na godišnjem nivou.

Istovremeno, dobiti svih priređivača igara na sreću, a ima ih 65 registrovanih, iznosi oko 100 miliona evra za 2022. godinu. Osim toga, povećanje procenta oporezivanja dobiti za koje se pomenuta grupacija zalaže, predstavlja primer nezabeležen i bez primene na svetskom nivou, jer je lišeno svake ekonomske logike.

Bilo kakve restriktivne mere za koje se zalaže pomenuta grupacija teško mogu da reše pitanje pojave zavisnosti od igara na sreću, što je pokazala i evropska praska. Ipak, mogu da postignu nešto sasvim drugo, a to je munjevita obnova i rast sive i crne zone i izmeštanje ove visoko regulisane grane biznisa u nelegalne tokove. To, nadamo se, nikome nije cilj.

Sa druge strane, konstantan rad na edukaciji i širenje društvene svesti, kao i mere prevencije od stvaranja bolesti zavisnosti od igara na sreću, itekako može pomoći u rešavanju ovih izazova. A upravo to čine naše kompanije – članice kao i Udruženje u celini. Skoro 20 godina predstavljaju lidere ne samo u Srbiji već i šire kada je u pitanju društvena odgovornost i odgovorno priređivanje igara na sreću.

Bez ikakve namere da utičemo na političke stavove, a imajući u vidu i da je u toku izborna tišina, želimo da podsetimo pomenutu grupaciju da i same igrače itekako i prevashodno zanimaju realni ekonomski argumenti, a ne pozivi na ekonomsku destrukciju i stanje kada su se maloletnici slobodno kockali, a nelegalno tržište bilo dominantno i stalno raslo.

Dešavalo se i ranije, posebno uoči izbora, da brojne grupacije, formalne i neformalne, krenu sa pojačanim iznošenjem neargumentovanih stavova i predloga vezanih za igre na sreću, a sve u cilju pridobijanja poverenja birača „lakim“ populističkim poenima. Međutim, često su se tu nalazile i skrivene namere koje su imale za cilj pogoršanje uslova poslovanja srpskih priređivača igara na sreću i time stvaranje uslova za ulazak stranih multinacionalnih kompanija na ovo tržište, što upravo pogoduje slomu domaćeg tržišta, sa nesagledivim posledicama u vidu gubitka nekoliko hiljada radnih mesta i ogromnih šteta po državni budžet Srbije.

Naša iskustva u poslednjih petnaestak godina, kao i praksa drugih evropskih i država EU, ukazuju da su predlozi za enormno povećanje poreza i predlaganje drugih rešenja koja za cilj imaju otežavanje poslovanja uvek bila usko povezana sa interesima određenih stranih monopolističkih centara koji imaju želju da na lak način osvoje srpsko tržište igara na sreću.

Očekujemo i želimo da verujemo da će svi javni delatnici, kada govore o industriji igara na sreću, nastupati sa pozicija zakonskih odredbi, poznavanja elementarnih ekonomskih činjenica i pravila argumentovanja, a ne sa pozicija netačnih i paušalnih tvrdnji.

Nastavak na SrbijaDanas.com...