Izvor: Politika, 03.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SANJA BERONJA
Sve češće su rasprave o reformi obrazovanja – dosta se govori o prednostima i manama našeg školskog sistema i prave se poređenja sa stranim. Međutim, čini mi se da smo skloni idealizovanju našeg obrazovanja, pa se tako često čuju priče kako su naše škole "najjače", kako su naši srednjoškolci i studenti superiorni u odnosu na strane vršnjake. Ima u tome donekle istine – sveobuhvatni pristup najrazličitijim temama i veliki broj predmeta daju sjajnu mogućnost sticanja opšte >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kulture.
Pošto sam išla u Filološku gimnaziju, bila sam u vezi sa strancima, naročito Francuzima. Njima je bilo vrlo neobično kad su čuli da imamo 16 predmeta i da je naša pažnja podjednako usmerena na nacionalnu i svetsku istoriju, književnost, umetnost, geografiju... Blagodeti ovakvog obrazovanja dolaze do izražaja u inostranstvu – dobro poznavanje geografije, istorijskih prilika i stranih jezika. Međutim, plašim se da uzroci svega ovoga ne leže samo u obrazovanju – sve više mladih mašta o napuštanju Srbije, pa im je za to, pored diplome, potrebno i poznavanje jezika i geografije.
Velika količina gradiva je uzrok jednog bitnog problema – umesto da se razvija kreativnost i podstiče povezivanje činjenica, razvija se samo sposobnost memorisanja. Bitnije je zapamtiti nego shvatiti.
Evo jedne anegdote:
Profesorka pita učenicu: Gde je bio Berlinski kongres?
Učenica gleda zbunjeno.
P: Marija, gde je bio BERLINSKI kongres?
Učenica je i dalje zbunjena.
P: Marija, koja reka teče ispod Savskog mosta?
M: Sava.
P: Pa dobro, gde je bio BERLINSKI kongres?
M: Na Savi!
Problem je što se loše naučeno i neshvaćeno gradivo brzo zaboravlja, pa se ponekad postavlja pitanje svrhe učenja.
Veliki problem našeg obrazovanja, kojeg nažalost nismo svesni, jeste nerazvijanje kulture pisanja. Za razliku od zapadnog sistema, gde se dosta polaže na pisanje eseja i drugih radova, kod nas se pisanje svodi na izradu četiri pismena zadatka iz srpskog (književnosti) koja su slobodne strukture i nemaju nikakvu vezu sa precizno određenim formama radova na zapadu. Problem je što se ne neguje ni usmeno izlaganje – zbog velikog broja učenika u odeljenjima, profesorima je lakše da daju testove na popunjavanje i zaokruživanje odgovora nego da ispituju učenike usmeno.
Pisanje eseja je od višestruke koristi – pored negovanja stila, razvija se i istraživački duh i kreativnost učenika – iz obimne literature treba izvući suštinu (dakle shvatiti) i potom to predstaviti na argumentovan i objektivan način. Kada bi se to radilo češće, maturanti ne bi više doživljavali izradu maturskog rada kao jedno od najstresnijih iskustava.
Treba spomenuti i zastarelost gradiva i materijala. Iz informatike se i dalje uče programi poput paskala, a ne rade se mnogo bitnije stvari poput Interneta. Naravno, to ima veze i sa nedostatkom novca za opremanje kabineta.
Ovi nedostaci bi bili uočljiviji kada bi se mladima pružila mogućnost putovanja i razmene iskustava sa strancima. Komunikacija je najbolji način sagledavanja sopstvenih prednosti i nedostataka, to je put ka napretku.
Brucoš na Fakultetu političkih nauka u Francuskoj i đak generacije Filološke gimnazije
[objavljeno: ]
