Izvor: Kurir, 08.Jan.2011, 10:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAMOKRITIKA
Godine 1898. zapisao je Čehov: „Pisanje mi se ogadilo i ne znam šta da radim. Dok ovo pišem, ili mislim da pišem, osećam odvratnost, kao da jedem šči iz kojeg su izvukli bubašvabu“. Kako da pišem o Njima kad oni u starom dobrom komunističkom fazonu sami o
Godine 1898. zapisao je Čehov: „Pisanje mi se ogadilo i ne znam šta da radim. Dok ovo pišem, ili mislim da pišem, osećam odvratnost, kao da jedem šči iz kojeg su izvukli bubašvabu“.
Kako da >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << pišem o Njima kad oni u starom dobrom komunističkom fazonu sami o sebi pišu tako kao da su oni opozicija. Bilo je davno i čitaoci se teško sećaju termina samokritika. Izađu pred kamere koje su im uvek dostupne i samokritikuju se. U tome su nenadmašni. Taman se spremiš da pišeš o nekoj njihovoj bljuzgi, o nekom njihovom bezobrazluku ili neodmerenoj laži, a oni te preteknu.
Obećaju po hiljadu evra napaćenom narodu, a onda Dinkić izađe pred kamere i kaže da ga je podgovorio (čuj, podgovorio) Boris da kaže narodu da su pripremljene pare i da je potrebno samo da oni pobede i da će sve biti u redu. A para nigde, a para ni...Eto, dakle, kaže Dinkić on nije lagao narod, već ga je na to nagovorio Boris, a on je samo izvršavao naređenja. Spasi, Bože, nas ko Mališu hrast.
Kratka pamet, a dugački prsti. Uđeš u samoposlugu i uhvate te sa viršlama u džepu. Šta ti onda ostaje već da se samokritikuješ. Samokritikuju se svi redom. I ja sam se jednom samokritivao. Žeže živistijan. Sedim ispred Šumatovca i zabavljam društvo masnim i političkim vicevima. A onda ustade jedan iza stola do našeg. Pričao sam glasno. Kakva je korist od pričanja ako niko ne čuje. Izvadi svoju legitimaciju DB i kaže mi da ponavljam za njim:
„Kaju se Rusi zbog Češke, kaju se ljudi zbog greške, a ja se kajem desnim jajcem, ispričah vic pred policajcem“. Aplaudira kafana, a ja sednem, i do kraja dana više nisam uzimao reč.
Čuveni narodni guslar i pesnik Radovan Trebješki pisao je pesme u desetercu o poznatim četnicima i njihovim pogibijama. Kad su došli komunisti na vlast, on uputi stihove samom vrhu vlasti: „Molim Tita i Mošu Jevreja da mi proste što sam dosad bleja“!
Samokritika je imanentna našem političkom biću. Boris je Mlađa demantovao. Kao što je demantovao i Bodrum. Sad u predstojećem izbornom krugu dobro obratite pažnju. Mlađo se izsamokritikovao i prebacio krivicu na Borisa.
Čime je:
1. Pokazao da je on toliko pošten da nikad ne bi obećao hiljadu evra.
2. Da je za sve kriv Boris, koji ga je podgovorio.
Zato ga treba pitati na prvoj predizbornoj tribini da li ga je to Boris nagovorio ili je iz njegove glave. Ovaj narod zaista nema političko pamćenje. Zaboravili su da su palice u Titovom zemanu bile kraće za dvadeset centimetara. Da su došli sa novim demokratskim i višepartijskim palicama.
Jedva čekam da počne predizborna kampanja, koja inače nikad ne prestaje. Ali izbori treba da sačekaju dok Mrka završi put. Tek tada ćemo moći racionalno da biramo. Pa šta ako su Hrvati klepili sto miliona evra na izgradnji autoputa, možemo i mi i više i bolje. Samo što se nama ne žuri. Završićemo taman na vreme da uđemo u Evropsku uniju. A sa ovim što je bilo, šta ćemo? Ako kraduckamo, onda se izsamokritikujemo i sve u redu.
