Izvor: Kurir, 09.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAMOĆA TEŽA OD SMRTI
U selu Veliki Popovac devedeset udovica sastavlja kraj s krajem i tvrdi da im je sve krenulo naopako otkako je grom udario u hrast
VELIKI POPOVAC - Evo me u Velikom Popovcu, selu dvadeset kilometara udaljenom od Požarevca. Drumujući Srbijom, stigao sam ovamo zbog priče o devedeset udovica. Ima ih godišta od 1915. pa do 1959.
Čudnim selom vodi me Rade Obradović, pesnik, arheolog i hroničar sela. Bez socijalnog osiguranja iako je član UKS.
Tu, na vrhu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sela, na brdu Đule nalazio se pet stotina godina star hrast, zapis. Sveto drvo. Oko hrasta su se okupljali na Svetog Iliju. Išla je litija sa crkvenim barjacima sve do hrasta. Ali je, negde šezdesetih godina, hrast pogodio grom.
- I otad nam je krenulo naopako - jada se baba Jana. Uveliko prešla osamdesetu.
Po pričama, selo Veliki Popovac više puta se premeštalo i selilo.
- Bilo je u blizini Orjeva i zvalo se Radrovo. Seljanima na tom mestu ništa nije rađalo, pa su oni sedam godina trpeli glad, sve nadajući se da će biti bolje. Osme godine ponese dobar rod pa mu se seljaci obradovaše. Međutim, kad dođe žetva, tad videše u klasu, umesto zrnevlja, krv. To ih natera da napuste selo, sine. Eto, tako ti je to, blagošu - dodaje baka, isto udovica, komšinica baba Jane.
Na ulicama nikog. A podne je i svetao dan. Sunce odskočilo. Samo iza zavesa vitražica pomalja se poneko u crnu maramu ubrađeno lice. Jer u selu je stranac.
Jedno od starih imena sela je Arnaut Potok. Vezuje se za potok Veliki točak, koji i danas postoji.
Nailazi bakica sa štapom da vidi šta se to pred kućom njenom dešava.
- Kako se zoveš, majko? - pitam.
- Petrović Dušanka, ali ja dobro ne čujem.
- Reci mi, Dušanka, pre koliko ti je godina umro muž?
- Sedamdesete, umro je jedanaestog avgusta.
- I sad sama?
- Sama, ovde u selu.
- Ima puno udovica u Popovcu?
- Ima. Pa i viđamo se, komšinke moje. Mnogo godina. Tries sedmo sam godište. Ali zdravlje, nikako. Kičma me boli, astma me jede. Tojaga u ruku. A možete li me povest?
- Idemo gore, kod Radomira. Nemamo puno vremena.
Idemo kod Radomira Ognjenovića. Nema ga u kući. Samo snaha. I ona udovica. Slavica Ognjenović. Deset godina udovica. A 1959. godište.
- Zaposlila sam se posle muževljeve smrti i živi se. Kako se mora.
Je li istina da ovo selo ima mnogo udovica?
- Jeste. Ima. Eto tako. Živim sa sinom i sa svekrom. Svekrva mi umrla. Nepune dve godine posle muževljeve smrti. Sin neoženjen. Nezaposlen. Radi privatno. Pomalo. I tako.
Idemo dalje. Do bake Stanković.
- Desetog maja mi je umro muž. Ove godine. Znaš kako je, onako iznenada, on je bio... - i počinje da plače.
I jedna je udovica mnogo, a Jovica me poslao da pišem o selu sa sto udovica.
- Rođena sam 26.4.1946. A on ‘41. Od šeset pete smo bili u braku. Pisala sam za penziju. I još nema odgovora. Šest meseci. Moram da čekam zbog nemačke penzije. Ništa mi ne šalju. Morala sam na osnovu 70 evra, što dobijam iz Nemačke, da podignem kredit, da bih mogla da ga sahranim. Dvadeset devet hiljada. Struja mi došla 4.000, od čega, reci mi, da živim?
Radomira Ognjenovića nalazimo kod rođaka harmonikaša Branislava Ognjenovića. Oba su udovci. Kažu da u selu ima i devetnaest udovaca.
Pričam im kojim sam poslom, oni se čude.
- Posle prvog rata ovde je bilo 400 udovica. Eto, vidite kako su Srbi ginuli. Od 1993. do 2004. 143 je umrlo, a rođeno 19.
Lako je Radomiru. On ima snahu i sina, nije sam.
- Napiši - kaže mi Branislav, razvlačeći harmoniku jedinog svoga druga:
- Samoća je teža od smrti. Bolje da čovek živi u zatvoru nego sam na slobodi. Robija prođe, a samoća, ej, nikad ne prolazi.[ antrfile ]
ARNAUT POTOK
Jedno od starih imena sela je Arnaut Potok. Vezuje se za potok Veliki točak.
- Bilo je to u vreme tursko-švapskog rata. Povlačeći se pred švapskom vojskom, Arnauti i Turci potražiše sklonište u potoku koji se zove Veliki točak, čija je obala bila obrasla gustom šumom. Sakrili su se u svinjac nekog Nestora, čije su svinje bile oterane na žirenje. Kad se u prvi mrak sa svojim svinjama vratio kući, imao je šta videti. Svinjac mu je bio pun Arnauta. Oni ga zakumiše da im pomogne, za dobru nagradu. On obeća i poče da ih odvodi jednog po jednog u šumu. Tamo ih je ubijao i bacao do poslednjeg u jarugu.
Priča o ovom događaju nije mogla da bude dugo sakrivena. Turci ništa nisu mogli saznati od seljaka, pa odlučiše da pobiju sve koji su slavili svetog Nikolu. Stari Nestor promeni slavu tako da Nestorovići slave svetog Lazara, a svetog Luku preslavljaju - priča mi Rade, hroničar sela.
