Izvor: Kurir, 04.Feb.2013, 06:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAMA S PETORO DECE: Živimo na otpadu bez struje i vode!
S majkom Milinom Ilić u baraci na Banjici odrastaju Saša (15), Sanja (12), Milena (8), Milica (8) i Miljana (5). Kupaju se u koritu, a jedina želja im je da im se vrati otac, koji ih je napustio
BEOGRAD - Buđenje u suzama.
Ja jedino želim da imamo struju i vodu, da mi se vrati tata i da mama više ne pere veš ručno, jer su joj ruke tvrde i u ranama - kaže petogodišnja Miljana Ilić, koja u najcrnjem siromaštvu živi s mamom, tri sestrice i bratom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
U ulici punoj blata, u zabačenom delu Banjice u Beogradu, na otpadu starog gvožđa, bez struje i vode, svakoga dana borbu za život vode Milina Ilić (36), samohrana majka, sa svojom decom Sašom (15), Sanjom (12), Milenom (8), Milicom (8) i najmlađom Miljanom (5).
Kad smo stigli u posetu ovoj sirotoj porodici, njih šestoro je, puno radosti, istrčalo do vrha puta da nas dočeka. Put ka baraci je bez asfalta i pun blata, a u dvorištu pravi otpad, sa starim delovima automobila i rasturenim gvožđem.Nesrećna majka već 15 godina muči muku sa strašnom nemaštinom, ali iako se nada boljim danima, siromaštvo je sve gore i teže.
- Otkako su se rodili, kupam ih u ovom koritu. Zagrevam vodu u loncu na šporetu. Sramota me je što nemamo struju i vodu. I veš nam perem na ruke, u koritu i loncima. Mašinu za veš nikad nisam ni videla. A i kad im mukom operem i osušim, samo dok odu do škole, potpuno su kaljavi - priča namučena Milina, koju je suprug i otac dece nedavno bez reči napustio.
Ne zna se da li je teže bez vode ili struje. O kompjuteru, televizoru i drugoj tehnici deca samo sanjaju. Najgore je, kažu, što u kući nemaju svetla, a zimi se brzo smrači.
- Kol’ko puta nemamo pare ni za sveću, pa i ne palimo. Čim se smrači, mi se svi zajedno tako ućutimo i u tišini, svako u nekim svojim mislima, zaspi. U svitanje ustanemo, pa nova borba. Deca celu zimu rade domaći ispod sveće, a kad nemamo da je kupimo, ne stignu ni da napišu sve do kraja - kaže Milina dok ivicom rukava brzo briše suze.
Pomažu drugari
Siromašna dečica idu u školu „Bora Stanković“ i, zahvaljujući roditeljima njihovih drugara i nastavnicima, porodica je dobila drva za zimu i nešto hrane.
- Srećom da su učiteljica, nastavnici i drugari dobri i pomažu nam, inače ne znam kako bismo sve sami. Mi smo iz sveg srca zahvalni svakome ko nam nešto da - kaže Milina Ilić.
Pomozimo Ilićima
Svi koji žele da pomognu ovoj porodici to mogu učiniti uplatom na žiro račun:
Milina Ilić Komercijalna banka 205-9001013441218-16
