Izvor: Politika, 06.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAJAM U TAŠKENTU
Preokupacija Vašingtona Irakom i strah vladara centralne Azije od prevrata spolja zapretili su gubitkom pozicija SAD u sovjetskom prostoru, ali je Amerika korigovala kurs Izdavanje vojnih baza "pod kiriju" počinje da donosi lepe prihode. Iznos zakupa američke avio-baze Manas, kraj Biškeka u Kirgiziji, povećan je nedavno s dva na 150 miliona dolara, ali Vašington je platio. Atraktivno je mesto. Manas je takoreći na granici Kirgizije s Kinom. Nastanjivanje Amerikanaca u Manasu pomoglo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je "rentijerskom" prestižu Kirgizije, pa su se nedugo posle njih uz Biškek smestili i Rusi. Izgradili su vazduhoplovnu bazu Kant, opskrbljenu "suhojima". U Kirgiziji su sada na redu Kinezi. Ništa se ne obelodanjuje, ali u štampi je već bilo vesti da Peking navodno okom premerava jug te zemlje. Tobože, priželjkuje jedno mesto i za Kinu.
Potencijalni kandidat za takav posao s Kinom je i susedni Uzbekistan. Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Uzbekistan i Turkmenija su trbuh bivšeg SSSR-a, izložen rastućoj konkurenciji faktora novonastalog poretka. Uz Kinu, jedan od geostrateških igrača u usponu jeste i Indija, koja je prvi put u istoriji postojanja te zemlje uspostavila jednu indijsku vojnu bazu u inostranstvu, u Farhoru (Ajni), u Tadžikistanu.
Službeni Nju Delhi i Dušanbe porekli su verodostojnost tog podatka. Međutim, navode ga vojni analitičari SAD, pozivajući se i na ruske izvore.
U Ajniju, blizu granice s Avganistanom, već postoji i jedna ruska baza, tako da su Rusi i Indusi sada u prvom komšiluku. Osim toga, protiv indijskog vojnog prisustva u Tadžikistanu protestovao je Pakistan. Reč je o stacioniranju dvanaest indijskih "migova 29". Eskadrile su na straži prema Avganistanu, ali Islamabad ih doživljava nelagodno, uz osećaj da su mu rivalski lovci bombarderi nekako "iza leđa".
Poslednji hit "rentijerstva" bazama u centralnoj Aziji nagoveštava ipak Uzbekistan, čije je sovjetsko vazduhoplovno uporište uz granicu s Avganistanom, Hanabad, pre pet godina prvo prepušteno Americi.
Saradnja Vašingtona i Taškenta u vreme napada SAD na talibane krunisana je "strateškim partnerstvom" dve strane. Ali, "partnerstvo" predsednika Karimova i Buša raskinuto je 2005, kada je šef uzbečkog režima otkazao Amerikancima gostoprimstvo, razljućen prekornom reakcijom Vašingtona na masakr uzbečke armije nad civilima u Adidžanu. Opominjan zbog "ljudskih prava", Karimov je komandovao: "Jenki, kući!"
Pola tuceta malih diktatora nije blagonaklono prema Bušovoj kampanji "širenja demokratije" tzv. kolor revolucijama. Potencijalne žrtve "revolucija" okrenule su se Rusiji i Kini. Preokupacija Vašingtona Irakom i strah vladara centralne Azije od prevrata spolja zapretili su gubitkom pozicija SAD u sovjetskom prostoru.
Minulih meseci Amerika je korigovala kurs, i čini se da se vraća prvoj stranici udžbenika. Odnosi s Kirgizijom poboljšani su pristankom na basnoslovno skuplji zakup, ali ima znakova da je značajno ohrabren i raskravljen i Karimov. Bez izlišne pompe, u Taškentu je otvoren pravi sajam obnovljenih ponuda Zapada. Šef Uzbekistana primio je ove godine nekoliko američkih "pismonoša" različitog službenog ranga, a prošle nedelje i predsednika vlade Japana Koizumija, koji se založio za japanske, ali i za američke, interese.
S loptom u rukama, Karimov sada još jedanput, izgleda, bira dvorište za igru.
SAD, Rusija, Kina, Indija... Povodom čega toliko krupnih spoljnih pretendenata cilja na jedan isti, često negostoljubivi prostor? Svak za sebe, ali i zajedno, i Vašington i Moskva, i Peking i Delhi, rekli bi – zbog "terorizma". To je lakonsko, ali i vrlo pomodno objašnjenje, zgodno da zameni dalji odgovor. I nije netačno – ukoliko se pristane da tumačenje pojma "terorizma" ostane stvar nametnute proizvoljnosti.
Titula "teroriste" rezervisana je obično strani koja pruža otpor. U tom smislu, centralna Azija jeste prva linija fronta. S "terorizmom" se ima posla svuda u njenom prvom susedstvu, na Kavkazu, u Iraku i Libanu, u Avganistanu, a možda će ga biti i u Iranu. Sve zavisi od vrste i obima pritiska kojem će u politici prema Teheranu pribeći Vašington.
Tek u pozadini pozornice je nagrada za tiskanje sila oko bojišta i u oslobođenom sovjetskom prostoru – mogućnost gospodarenja vodom i energijom. Ratovi s "teroristima" zapravo i jesu nastavak priče o resursima.
Petar Popović
[objavljeno: ]
.jpg)
