Izvor: Politika, 16.Jan.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD usporile reformu MMF-a
Dupliranje kapitala fonda, preraspodela glasačkih prava i promena sastava Upravnog odbora neizvesni do 2015.
Usvajanjem novog zakona o finansiranju koji ne predviđa izdvajanja neophodna za reformu upravljanja Međunarodnim monetarnim fondom, američki Kongres na samo da je razočarao šeficu MMF-a već je i mnoge zemlje zahvaćene krizom ostavio bez očekivane pomoći.
Pred Kongresom je bio predlog da odobri transfer 67 milijardi dolara koje su SAD još 2010. sa odvojenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << računa stavile na raspolaganje MMF-u, ali među zakonodavcima na Kapitol Hilu prevagnula je sumnja: zbog načina na koji je fond izdašno pomagao gašenje kriza u evrozoni, ali i zbog protivljenja da se sredstva američkih poreskih obveznika ulažu u takve i eventualno nove poduhvate.
Krajem 2010, u jeku globalne finansijske krize,a na predlog SAD, Upravni odbor MMF-a usvojio je predlog dalekosežnih reformi pravdanih potrebom za „boljim predstavljanjem nove globalne ekonomske realnosti”.
Po tom dogovoru, koji je trebalo da bude finalizovan krajem 2012, ekonomije u usponu (Kina, Brazil i Indija) trebalo je da dobiju značajno veća glasačka prava u Upravnom odboru, uz prateću obavezu većih izdvajanja u zajedničku kasu fonda.
Predviđeno je da osnivački kapital MMF-a, namenjen gašenjufinansijskih kriza po svetu, bude dupliran na 756 milijardi dolara. Dogovor je bio i da se dva od 24 direktorska mesta u Upravnom odboru oduzmu prezastupljenoj i u međuvremenu osiromašenoj Evropi i dodele novonaraslim ekonomskim silama.
Ostatak sveta, mimo Zapada, relativno je lako (jedino sa izuzetkom Argentine koja je imala nemila iskustva sa MMF-om) prihvatio tročlani predlog reformi upravljanja fondom.
Realizacija dogovora zapela je međutim na političkom terenu SAD, jedine članice MMF-a sa pravom veta i najvećim procentom glasačkih prava (16,7 odsto).
Ispostavilo se da ni intenzivno višegodišnje lobiranje administracije Baraka Obame i otvoreno pismo stotinak američkih akademika, nisu uspeli da u Kongresu razveju skepsu oko potrebe da SAD dodatno zalegnu oko reformi MMF-a.
Bez neophodne saglasnosti Amerike, kasa MMF-a ostaje nedovoljno puna da se uhvati ukoštac sa tekućim finansijskim krizama niza članica. Kina je lišena najavljenog dupliranja glasačkih prava kojim bi postala treća sila fonda. Mnoge zemlje zahvaćene krizom neće moći da računaju na pomoć MMF-a koju su očekivale.
Neizvesnost koju je trebalo raščistiti ove, prebačena je do 2015. godine.
T. Vujić
objavljeno: 16.01.2014.
