Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Mar.2010, 11:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SAD: Srbija glavna balkanska narko ruta

VAŠINGTON - Srbija je jedna od glavnih tranzitnih zemalja balkanske rute za trgovinu drogom, koja se iz centralne Azije krijumčari ka centralnoj i zapadnoj Evropi, dok u zemlji ostaje relativno mala količina narkotika, navedeno je u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o globalnim naporima u suzbijanju trgovine narkoticima.

U trgovini narkoticima, na prvom mestu je heroin iz centralne Azije - eksperti procenjuju da se tom rutom iz Avganistana godišnje prokrijumčari više od 80 >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << tona te droge, piše u izveštaju objavljenom na veb-sajtu Stejt departmenta.

U zemlji ostaje mala količina droge

Sve više je zastupljena i marihuana iz Albanije, koja se preko Crne Gore i Srbije švercuje ka zapadnoj Evropi, a srpske grupe organizovanog kriminala pojačale su šverc kokaina iz Južne Amerike direktno u Evropu, mada deo te droge dolazi i u Srbiju.

Prema procenama srpskih vlasti, u zemlji ostaje relativno mala količina droge za domaću potrošnju.

I Crna Gora u istom paketu

U istom izveštaju Stejt departmenta Crna Gora je navedena kao tranzitna zemlja za narkotike koji su namenjeni evropskom tržištu i samo 10 do 15 odsto zadržava se u toj državi, dok se ostalo prebacuje u druge države.

U dokumentu je navedeno da je geografska pozicija Crne Gore podsticajna za organizovane kriminalne grupe da njenu teritoriju koriste kao tačku pretovara za drogu namenjenu tržištu Evropske unije.

Crna Gora je još ranjiva na prolazak droge, ocenjeno je izveštaju i ukazano da je zbog toga njena vlada kao jedan od prioriteta definisala zaštitu granice.

Stejt department je naveo da je Vlada Crne Gore kao jedan od prioriteta postavila i borbu protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge, dodajući da nema izveštaja o proizvodnji narkotika, hemijskih ili sintetičkih droga u Crnoj Gori.

"Vlada ne podstiče niti olakšava nezakonitu proizvodnju ili distribuciju opojnih ili psihoaktivnih droga, kao ni pranje novca vezanog za transakcije sa drogom", dodaje se u izveštaju.

U periodu od januara do septembra 2009. godine, u Srbiji je ukupno zaplenjeno 655,3 kilograma droge, od čega 107,4 kilograma heroina, 501,3 kilograma marihuane, 9,9 kilograma kokaina, 15,4 kilograma hašiša, više kilograma tableta ekstazija, LSD, amfetamina i drugih sintetičkih droga.

U prvih devet meseci prošle godine, zbog proizvodnje, distribucije i posedovanja narkotika uhapšene su 3.592 osobe, a zbog omogućavanja konzumiranja droge još 155 ljudi.

Godine 2008, od 4.178 optuženih za iste zločine, osuđeno je njih 3.870, od kojih više od polovine na uslovne kazne, novčane globe ili društveno-koristan rad, dok su zatvorske kazne retko bile duže od tri godine.

Porozne granice i korupcija

Među glavne probleme Srbije spadaju porozne granice i korupcija, dok je napredak ostvaren u oblasti saradnje sa susedima, kao i s južnoameričkim zemljama i SAD.

U izveštaju je navedeno da izuzetak u tom pozitivnom trendu predstavlja saradnja s Kosovom, pošto Srbija ne priznaje nezavisnost tog regiona i iz tog razloga ne sarađuje direktno s predstavnicima vlade u Prištini niti učestvuje na međunarodnim skupovima na koje su pozvani i predstavnici Kosova.

Kada je reč o korupciji, Stejt department je napomenuo da nema dokaza o umešanosti visokih funkcionera vlade.

"SAD će nastaviti da podržavaju napore srpskih vlasti u suzbijanju šverca narkotika u regionu, a narednih godina bi volele da Srbija pojača saradnju s Kosovom i Euleksom", poručio je Stejt department.

U delu izveštaja koji se odnosi na Kosovo, američki stručnjaci su naveli da se vlasti u Prištini suočavaju s rastućim domaćim tržištem droge, poroznim granicama, korupcijom, ograničenim novčanim sredstvima zbog kojih, kako je navedeno, suzbijanje ove grane kriminala ne smatraju prioritetom.

Od januara do septembra 2009. godine, kosovska policija je zaplenila 27,7 kilograma heroina, 2,4 kilograma kokaina, 19,5 kilograma marihuane i 2,2 kilograma hašiša. U istom periodu, zbog trgovine drogom je uhapšeno 275 ljudi i podignuto 169 optužnica.

Kfor nije ovlašćen za borbu protiv trgovine drogom, a zaplene koje je izveo bile su u okviru drugih dužnosti.

"Teško je proceniti u kojoj meri korupcija utiče na trgovinu drogom. Mada nema dokaza za sistematsku korupciju u kosovskoj policiji ili carini, ima izveštaja o pojedinačnim slučajevima", navedeno je u dokumentu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...