Izvor: Vesti-online.com, 06.Sep.2011, 13:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SAD: Srbi, morate da prihvatite genetski modifikovanu hranu

SAD traže od Srbije da prihvati genetski modifikovanu hranu - i to je navodno uslov za prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).

Od juna 2009. godine, u Srbiji je na snazi zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) u komercijalne svrhe. Svojevremeno je, međutim, Ministarstvo poljoprivrede SAD objavilo informaciju da srpsko Ministarstvo poljoprivrede namerava da izmeni taj zakon, jer bi on mogao da postane prepreka ulasku Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << u STO.

Srbija u toj organizaciji trenutno ima status posmatrača koji je na dobrom putu ka članstvu. To se vidi iz dokumenta same STO koja je u martu ove godine "pozdravila intenziviranje napora Srbije u prilagođavanju svojih pravnih odredbi pravilima STO" i na svojoj internet stranici navela reči vođe pregovaračkog tima Srbije Vesne Arsić, koja smatra da je prijem Srbije u STO "veoma važan za njenu zemlju".

Da li je jedan od uslova za prijem u tu organizaciju i izmena Zakona o zabrani genetski modifikovanih namirnica? Vlada Srbije sama nije nagovestila da će menjati postojeći zakon, štaviše, ona još tvrdi da je njena politika "očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana" kao i da "ni u jednoj evropskoj zemlji nije dozvoljena upotreba genetski modifikovane hrane".

Ipak, kako navodi "Dojče vele", situacija je nešto drugačija. U EU je dozvoljena upotreba čitavog niza genski modifikovanih organizama i to kao životnih namirnica, sredstva za hranjenje domaćih životinja i za sejanje i sađenje.

U takve spadaju krompir, soja, kukuruz i paradajz. Obeležavanje tih namirnica regulisano je nacionalnim zakonima na osnovu preporuka EU. U Nemačkoj sve to nadgleda Savezni zavod za zaštitu potrošača i bezbednost životnih namirnica koji je potrošačima na raspolaganju za sva pitanja koja ih muče - od pravnih odredbi do zdravstvenih problema.

Prema rečima predsednika Ekološkog pokreta Novog Sada Nikole Aleksića, pomenuta tvrdnja o zdravoj hrani nije jedina neistina u stavovima Vlade Srbije.

Među stručnjacima postoje poprilična neslaganja kada je reč o posledicama genetski modifikovane hrane po zdravlje. Tehnologija uzgoja biljaka je olakšana, ali eksperimenti su pokazali da takvi organizmi mogu da budu toksični u meri koja je štetna i po ljude.

"Prilikom posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu u maju 2009, visoki gost je poručio srpskim domaćinima da je vrlo nezadovoljan srpskim zakonom o zabrani genetski modifikovanih organizama, na šta je od domaćina odmah dobio odgovor da će taj zakon biti promenjen" - ističe Aleksić.

On podseća i da je Zavod za zaštitu bilja u nedavno izvršenim kontrolama ustanovio da je 92 odsto parcela soje kontrolisanih u Bačkoj i na 88 odsto parcela kontrolisanih u Banatu - genetski modifikovano.

"Zanimljivo je da nijedna parlamentarna stranka u Srbiji na direktno pitanje Ekološkog pokreta Novog Sada nije želela da se odredi prema korišćenju genetski modifikovanih organizama" - dodaje Aleksić.

Nastavak na Vesti-online.com...

B92: Uzalud "trud" SAD, Srbija neće GMO

S media: Amerikanci žele GM hranu u Srbiji