Izvor: Politika, 04.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: A sada s Medvedevom
U obostranom interesu je da se nastavi saradnja s Rusijom naročito u bezbednosnom sektoru, naglašava Bele kuća. – Ostaju sporovi oko Kosmeta, raketnog štita…
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 4. marta– Amerika sa interesovanjem, programiranim na rok duži od prvih poteza, očekuje da vidi kakav će spoljnopolitički kurs zauzeti novoizabrani ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Zvanični Vašington se, ujedno, prigodno distancira od kritika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovdašnjih medija upućenih tamošnjim izborima i nastoji da uveri kako karakter odnosa između dve sile, bar u nekim pitanjima globalne bezbednosti, prevazilazi domašaje kadrovskih promena na njihovom čelu. „U obostranom je interesu da se nastavi saradnja na mnogim poljima kao što su neširenje nuklearnog naoružanja, kao i borba protiv terorizma i organizovanog kriminala”, precizirao je juče portparol Bele kuće Gordon Džondro. „Imali smo konstruktivne odnose i nadamo se da ćemo ih nastaviti”, poručila je šefica diplomatije Kondoliza Rajs, s leta ka ponovo uzavrelom Bliskom istoku.
Uz slogan „A sada s Medvedovom”, analitičari podsećaju da su se veze između dve zemlje osetno pogoršale u poslednje vreme – naročito oko Kosmeta, planiranog američkog raketnog štita u centralnoj Evropi i procena dometa rasta uticaja Rusije na svetskoj sceni. Nema naznaka, napominje se, da bi u tim domenima uskoro moglo da dođe do smanjivanja neslaganja.
Iako istrajavaju primedbe – ne samo medija nego i pojedinih zvaničnika pa i predsedničkih pretendenata u izbornoj kampanji – zbog „potiskivanja demokratije u Rusiji”, do izražaja sve više dolaze ocene o značaju odnosa s Moskvom „takvom kakva je”. „SAD i njihovim partnerima Rusija je potrebna kao partner u suočavanju s mnogim međunarodnim izazovima, uključujući Iran, Kosovo i kontrolu naoružanja”, konstatuje danas u uvodniku „Njujork tajms”. I naglašava da Vašington „mora da se prema realnosti ruske moći postavi pragmatično, kao što su to činile administracije Ričarda Niksona i Džordža Buša starijeg”.
Ovakvim napomenama se posredno zamera sadašnjem rukovodećem tandemu. Džordžu Bušu – da se prevario u računici da će u Vladimiru Putinu imati „sledbenika”, jer se ispostavilo da je Rusija s njim ojačala svoju međunarodnu ulogu, oslabljenu neposredno posle hladnog rata. Potpredsedniku Ričardu Čejniju se, istovremeno, prebacuje za „ideologizaciju” odnosa, koji su uz žestoke replike Putina dogurali do – po mišljenju pojedinih eksperata – „nadmetanja nalik hladnom ratu”.
Posle slutnji da će Putinov naslednik „ostati u senci moćnog prethodnika”, sada se ipak čuju pozivi da „treba sačekati s predviđanjima”. Američki prognozeri su u više navrata omanuli u proceni ruskih unutrašnjih i spoljnih postupaka (uz ostalo i oko Kosmeta), pa njujorški dnevnik ne isključuje mogućnost da se Medvedev iskaže kao „samosvojni” državnik, kao što se takvim pokazao i Putin kad je nasledio Borisa Jeljcina.
Medvedev nema, međutim, razloga da žuri da pokaže šta sve smera, smatraju ovdašnji hroničari. Verovatno će pričekati, dodaju, da američko kormilo Buš, sledećeg 20. januara, prepusti pobedniku u tekućoj izbornoj trci, u kojoj se svi pretendenti zariču da će, u većoj ili manjoj meri, promeniti sadašnji, nepopularni, kurs Bele kuće.
M. Pantelić
[objavljeno: 05/03/2008.]
