Izvor: RTS, 21.Sep.2013, 12:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SAD, 1961. izbegnuta nuklearna katastrofa

U Americi 1961. izbegnuta nuklearna katastrofa, kada je atomska bomba izbačena iz bombardera koji se raspao u vazduhu. Zbog kvara na niskonaponskom prekidaču, bomba na sreću nije eksplodirala.

Američka atomska bomba zamalo je eksplodirala 1961. godine iznad Severne Karoline, a njena razorna moć bila bi 260 puta snažnija od eksplozije koja je uništila Hirošimu, piše britanski list Gardijan.

Tajni dokument, do kojeg je došao novinar Erik Šloser na osnovu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zakona o slobodnom pristupu informacijama, sadrži dokaze da su SAD "za dlaku" izbegle katastrofu velikih razmera kada su dve hidrogenske bombe "Mk-39" slučajno ispuštene iznad Goldsboroa u Severnoj Karolini 23. januara 1961. godine.

Bombe su pale na zemlju nakon što se strateški bombarder B-52 raspao u vazduhu, a jedna od sprava je delovala onako kako je nuklearno oružje osmišljeno da deluje u ratu: njen padobran se otvorio, mehanizam okidanja se aktivirao i samo je jedan niskonaponski osigurač sprečio nezapamćeno krvoproliće.

Vojni izveštaj o tom incidentu, urađen je osam godina kasnije, 1969. godine, a sam incident, obelodanjen je široj javnosti 2008. godine, ali nije bilo reči da je jeftini, ali ispravni niskonaponski osigurač, sprečio katastrofu.

Američki mediji su ranije pisali da je avion leteo ka obližnjoj bazi Sejmur Džonson i da je posled 12 sati leta došlo do problema sa pritiskom goriva. Prema zvaničnoj verziji druga bomba se raspala u vazduhu, tako da su delovi "bezbedno" pali, ali nikada nije objašnjeno šta se desilo sa radioaktivnim materijalom iz druge bombe.

Komanda je naredila članovima posade da iskoče iz aviona. Dvoje članova posade je poginulo jer nisu napustili avion na vreme. Šest članova je iskočilo na visini od 2.700 metara, a jedan od njih je poginuo zbog problema sa padobranom.

Bombe su bile jačine četiri megatone, ili četiri miliona tona TNT eksploziva. Da je naprava detonirana, smrtonosne čestice bi se raspršile iznad Vašingtona, Baltimora, Filadelfije i čak bi stigle do Njujorka, izlažući riziku milione života.

Iako je stalno bilo spekulacija o tome za koliko je izbegnuta Goldsboro katastrofa, američka vlada je uporno demantovala da je njen nuklearni arsenal ikad ugrozio živote Amerikanaca.

Međutim, u dokumentu koji je objavljen, inženjer laboratorije "Sandia" , odgovorne za mehaničku bezbednost nuklearnog oružja, zaključio je da je "jedna jednostavna, dinamo-tehnologija, niskonaponski osigurač, stajao između SAD i velike katastrofe".

Šloser je otkrio dokument tokom istraživanja za svoju novu knjigu o nuklearnoj trci o naoružanju. Koristeći zakon o slobodnom pristupu informacijama, otkrio je da je najmanje 700 "velikih" incidenata sa 1.250 komada nuklearnog oružja zabeleženo samo između 1950. i 1968. godine.

"Rečeno nam je da ne postoji mogućnost da se to oružje slučajno aktivira, a evo ovo zamalo nije", rekao je Šloser.

On je dodao da je američka vlada stalno pokušavala da od svog naroda sakrije informacije kako bi sprečila postavljanje pitanja o politici nuklearnog oružja.

Incident se dogodio samo tri dana posle inauguracionog govora tadašnjeg predsednika Džona Kenedija.

Bombe Mk-39 proizvodile su se pedesetih, a krajem šezdesetih su povučene iz naoružanja. Težina bombe bila je oko tri tona, visina tri i po metra, a prečnik 90 do 115 centimetara.

Strateški bombarderi B-52, odnosno modernizovani varijanti, još se nalaze u naoružanju američke vojske.

Nastavak na RTS...