Izvor: Blic, 14.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruzmarin i šaš
KOMŠIJA se dao u rimovanje. Nabavio neku "dunjevaču" pa zove na čašicu recitovanja. Na izmaku pete decenije, sa sve manje kose i još manje poštovanja porodice i prijatelja, čim nazdravismo poče s politikom. Eto, dogovorila se bratija oko javnih preduzeća, reče i krenu:
"Sve ste to, o prokleti bili, kolačiće sve ste podelili baš. Iz šešira izvukli ste slogan, mi smo Veljini, Velja je naš. Nijedna funkcija, nimalo volje, upravni odbor je vlast - da l' moglo je bolje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Reći ćeš jadno i bedno, sve su to ista kopilad i jad. Srbija će, gola i sama, opet u ledeno doba i mrak. Miriše lova, čisto polje, provizije kao med - da l' moglo je bolje."
RAKIJA je srećom brzo "hvatala". I odvratila me od prijateljskih saveta o odlasku na odmor ili, daleko bilo, poseti lekaru. Uostalom, ko sam ja da sudim nesrećnom sredovečnom dečaku čija je duša ostala kod Hajdučke česme. Ja, koji i sam, osim ove jalove kolumne, nemam drugu terapiju.
"Nešto se predalo - nepotkupljivo, sveto - nešto tipično moje, napeto", setih se Arsena. I biće da su oni u pravu. A mi smo pretplatnici provincijskog kina gde loše filmove daju, samo još u našim balkanskim glavama pravda pobeđuje na kraju.
A i ta reč, što sedmom je silom zovu, kao ludo pseto uz srce se stisla. I pita - ima li smisla? Kad sve je taktika - daj šta daš, pre no što nas prekriju ruzmarin i šaš.
