Izvor: RTS, 18.Jul.2017, 13:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ružić: Ako me pitate, neće biti bankrota

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić kaže da je za rešavanje dugova lokalnih samouprava potreban sistemski pristup čitave vlade, ali napominje da neće biti bankrota. Naveo je i da će do kraja 2018. godine u sistemu lokalnih samouprava biti 100.700 zaposlenih, podsetivši da je 2013. godine ta kvota bila 123.800.
Povodom upozorenja Fiskalnog saveta da će dugovi lokalnih samouprava >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << potopiti državne finansije, ministar Branko Ružić kaže da je uloga tog saveta značajna, a da su podaci o kojima se govori kristalno jasni u pogledu recidiva nekih ranijih vremena i postupaka.

"Potreban je sistemski pristup, jedno ministarstvo ovakve probleme, ako govorimo o više od milijardu evra duga i 300 miliona evra dospelih obaveza koje se još uvek ne servisiraju, svakako ne može rešiti ad hok. Važan je sistemski pristup čitave vlade, poluge postoje, pre svega u Ministarstvu finansija", rekao je Ružić na konferenciji za novinare,
Ukoliko me pitate da li će biti bankrota, siguran sam da ne, istakao je Ružić.
Nemoguće je, kaže on, da u nekim opštinama imate po 15, 16, 17 javnih preduzeća koja se koriste za partijsko zapošljavanje i koje se pojavljuje kao kancer i jede supstancu te opštine, pri tome ne vodeći računa o prihodima i rashodima.
"Taj stepen neodgovornosti je nedopustiv i u svakom slučaju ako gledamo da sistemskim pristupom rešimo ovaj problem, onda moramo da sagledamo i potencijale modele i mogućnosti kako to razrešiti, ali ne smatram da je toliko alarmantna situacija da bi nešto bilo dovedeno u stanje destrukcije", naveo je ministar.
On ipak smatra da je situacija takva da šalje jasnu poruku vladi da se sa tim problemom mora uhvatiti ukoštac.
Govoreći o racionalizaciji, Ružić je rekao da je 2013. godine kvota bila 123.800 zaposlenih u sistemu lokalne samouprave, a da će do kraja 2018. godine to biti svedeno na 100.700.
"Administrativne procedure isti u svim opštinama"
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu u partnerstvu sa SKGO razvilo je 188 modela administrativnih postupaka u devet oblasti na lokalnom nivou, što znači da će procedure u opštinama i gradovima biti iste, a ministar Branko Ružić kaže da je reč o revolucionarnom projektu.
"Želeo bih da izrazim zadovoljstvo zbog jednog revolucionarnog projekta koji se prvi put u Srbiji dešava, a sve u funkciji uređivanja sistema", rekao je Ružić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Istakao je da su modeli administrativnih postupaka i njihova standardizacija najširoj javnosi dali odgovore na pitanje šta rade lokalne samouprave, kome treba da se obrate i šta im je potrebno da bi ostvarili svoja prava.
Prema njegovim rečima, standardizovani postupci obezbeđuju zakonitost u radu, ubrzanje postupka, odlučivanje o zahtevima građana, kao i do ujednačavanja prava građana i privrede u svim lokalnim samoupravama, a tim se dobija pravna sigurnost.

Pored toga primena modela obezbeđuje veću transparentnost u radu uprave, smanjenje rizika ili potencijalnog rizika od korupcije i individualizaciju odgovornosti.
"Modeli administrativnih postupaka jesu i preduslov za elektronsku razmenu i pribavljanje podatak po službenoj dužnosti između lokalnih i državnih organa", rekao je Ružić i dodao da će se nastaviti sa ažuriranjem, a da se svih 188 modela mogu naći na sajtu ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i SKGO.
Đorđe Staničić iz SKGO kaže da će procedure biti iste u svakoj lokalnoj samoupravi koja preuzme modele, a to znači da će se koristiti isti pravni osnovi, da će isti rokovi važiti i da će biti potrebna ista dokumenta.
"Neće moći da bude FT1P (fali ti jedan papir). To više neće da se dešava i ne sme da se dešava i zbog toga je ovaj proceš veoma važan", rekao je Staničić.
Kada je reč o rokovima u pitanju, u modelima su oni, kaže Staničić, omeđeni zakonom, ali su i dati preporučeni rokovi koji su kraći od predviđenih.
Predstvanica SKGO Jelena Mihajlović Tanasijević istakla je da primena administrativnih postupaka, a ima ih 188 treba da doprinese većj efikasnosti gradova i opština i boljim uslugama za građane i privredu.
"Recimo sklapanje braka, dečji dodatak, postavljanje kioska, studija procene uticaja na životnu sredinu …u svakom dokumentu koji pokriva te oblasti, mi smo detaljno opisali šta je pravni osnov, ko pokreće zahtev, šta je potrebno od dokumenata, šta se pribavlja po službenoj dužnosti, koliko to traje i koliko to košta", rekla je Mihajlović Tanasijević, navodeći da to interesuje građane.
Navela je primer sklapanja braka i pojasnila da stranka, odnosno budući supružnici treba da dostave zahtev i uz taj zahtev lične karte, a sve ostalo, uverenje o državljanostvu, uverenje iz matične knjige, za njih treba da pribavi opština.
"To ubrzava postupak, jer će službenik moći za deset sekundi da pristupi podacima putem elektronskog servisa i da ceo proceš brzo završi", rekla je ona.

Nastavak na RTS...

Blic: Ružić: Ako me pitate, neće biti bankrota na lokalu