Izvor: Danas, 01.Dec.2015, 22:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusko hodočašće
Privlačnost Bliskog istoka za Rusiju je, od carske i sovjetske boljševičke epohe, pa do Putinovog vremena i potreba, neprekidna, uz nastupanja i odstupanja i uporne povratke. Na sajtu Moskovske patrijaršije - recimo - obimno je predstavljena sasvim skoro štampana knjiga oca Aleksandra (Zanemoneca), a i univerzitetskog predavača, o istoriji ruskopravoslavnog prisustva u Svetoj zemlji, u izdanju Misije Ruske crkve u Jerusalimu, ( uz predgovor mitropolita Ilariona, veoma zapaženog imena i >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u duhovnoj diplomatiji), koja detaljno govori o ranim dolascima hodočasnika od dvanaestog veka, podizanju prvog manastira u istom dobu i pastirskom prisustvu sve do današnjih dana.
Različita političko - diplomatska obeležja odavno se pamte, daleko pre od savremenih "zauzimanja i utvrđivanja položaja" u geostrateškim partijama prošlog i ovogstoleća. Na primer, mnogo ranije od nastanka države Sirije, još 1893. imperiijalna Rusija je otvorila konzulat u Damasku, a Carsko pravoslavno društvo je u gradu do 1905. osnovalo sedamdeset četiri škole "na koje je trošilo veliki novac, čak zanemarujući osnovnu obavezu, staranje o ruskim hodočasnicima", a onda - daleko potom - SSSR je 1925. pomogao i stvaranje Sirijske komunističke partije. Rusija, i ona sovjetska, međutim, u bliskoistočne vihore se nije upuštala akcijom svojih vojnika, sa izuzetkom kratkog neprijatnog iskustva u Egiptu još 1970. i sadašnjim bombarderskim letovima aviona nad Sirijom, iako je Moskva deljenjem ili prodajom oružja i specifičnom težinom velike sile gotovo neprekidno, ali i promenljivo prisutna.
Klatno se često kretalo po egipatskom obrascu: od Naserovog prizivanja pedesetih godina do Sadatovog proterivanja sedamdesetih. Najtrajnija i najpouzdanijaruska bliskoistočna karika Kremlja se, pored svega, čini da je Sirija, koju je tokom višedecenijske vlasti Asada, od oca Hafeza kao nasledstvo prešla u ruke sina Bašara. Međutim, nisu sasvim retka ponešto pojednostavljena viđenja i previdi postupanja Moskve, i njenog pažljivo prilagođenog uravnoteženja ponašanja među glasno oglašenim miljenicima i protivnicima.
Zanimljiva su otkrića pokojnog premijera Jevgenija Primakova u njegovoj veoma studioznoj knjizi"Rusija i Arapi". Po obrazovanja arabista, političar, diplomata, dopisnik lista Pravda sa Bliskog istoka, obaveštajac na čelu odgovarajuće spoljnopolitičke službe, a kao naučnik direktor Instituta za orijentalne studije. Primakov je, svojevremeno je tačno zabeležio Dima Adamski sa Harvardskog univerziteta,"vrlo verovatno fascinirao istoričare Hladnog rata svojim uvidom u proces odlučivanja tokom arapsko - izraelskog sukoba".
Primakov je, navodeći dokumente iz specijalne arhive Politbiroa KP, a još više otkrivajući sopstveni rad, detaljno predstavio dvadesetogodišnjetajne razgovore tadašnjeg SSSR-a sa izraelskom vladom tokom čitavih dvadeset godina, od 1971. do 1991 - kad su u decembru obnovljeni diplomatski odnosi, prekinuti junskim ratom 1967. Politbiro je, naime, dugo pre toga odlučio da otvori kanale za direktne kontakte "kako bi kompenzirao sovjetsku inferiornost i nadoknadila štetu, koja je snašla Moskvu zbog nepostojanja odnosa sa Jerusalimom, nastalu nepromišljeno brzopletom prekidom, čime je Americi dat diplomatski monopol". Jurij Primakov je bar dvaput odlazio u Izrael da bi se sretao i razgovarao sa tamošnjim "politbiroom" - Goldom Meir, Moše Dajanom, Aba Ebanom, Jigalom Alonom, Jićakom Rabinom, Šimonom Peresom i Menahemom Beginom. Posle par godinaovaj posaosu preuzeli drugi emisari Moskve. Primakov stavlja na znanje da je Moskva upoznavala egipatskog predsednika sa tajnom vezom, pa je, smatraju analitičari, "razložno očekivati da je informacija dopirala i do Bele kuće".
Godinu dana pre "nevidljivih susreta", u sinajskom ratu iscrpljivanja, Izraelci su oborili pet Migova, a piloti (prve ruske žrtve i doskora jedine) izgubili živote, pošto je prethodno na Naserov poziv, pod imenom Operacija Kavkaz, dovedeno desetak hiljada (tadašnjih) sovjetskih vojnika, sa najmodernijom opremom. Posle par meseci takva jedinica je povučena, a Golda Meir je u ime Jerusalima potvrdila važnost dijaloga sa Moskvom. Razgovori iza zavese su nastavljeni; trajali su sve do javnog oporavka dobrih odnosa.
Profesor Johiširo Fransis Fukujama je pre više godina u studiji za Rand fondaciju - ograničavajući se na period od suecke krize 1956. do Oktobarskog rata 1973.našao da je Moskva (kao Sovjetski Savez) "šest puta zapretila da će direktno intervenisati u bliskoistočnom sukobu, ali svaki put je to odlagala, dok vrhunac krize ne prođe i dok se neko rešenje ne pojavi na vidiku". Prilike i vremena i na obalama toplih mora su danas drugačije, ali vremeplov uvek može da pomogne kao pouka ili bar dobrodošao vodič za čitanje ukrštenice Bliskog istoka.
.jpg)
