Izvor: Blic, 27.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski rulet
Vlada Srbije još prošle godine usvojila je predlog privatizacionog savetnika oko NIS-a. Tom odlukom je predviđeno da se u prvoj fazi proda 25 plus 12,5 odsto kapitala NIS-a. Sve ostalo mimo ove odluke, dok se ona eventualno ne promeni, bilo bi s pravnog aspekta praktično ništavno.
Ovih dana i javno se licitira sa ciframa i različitim opcijama oko procesa privatizacije Naftne industrije Srbije. Da li je reč o „propagandnim trikovima" ili se iza brda nešto valja, u sferi je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nagađanja. Izvesno je da je Komisija za pregovore o saradnji i gradnji gasovoda radila i da ništa nije saopšteno. Reč je, dakle, o ruskom predlogu koji su mnogi tumačili po principu ili sve ili ništa.
Znamo da odranije postoje različita viđenja i unutar vlade o tempu privatizacije. Potpredsednik Đelić je svojevremeno bio za postepeni postupak prodaje, a u poslednje vreme ministar Dinkić zagovara prodaju većeg paketa odjednom. Resorni ministar Aleksandar Popović govori o strateškom partneru konstatujući „da su bilo kakve ocene preuranjene". Sve ovo je, međutim, nekako hronologija.
Ako je tačno ono latinsko amicus certus..., odnosno „pravog prijatelja prepoznaješ u nesretnoj situaciji", biće da je ruska ponuda u prednosti. Ali ako je istina „da ništa nema u razumu što prethodno nije bilo u čulima", dakle da empirija uči kako ništa nije potpuno izvesno, onda ruska ponuda ne mora imati prioritet. Građani su izabrali Skupštinu i Vladu da neke odluke donosi umesto njih, odnosno nas. Njihova je odgovornost jasna. Ono što je građanima u ovom trenutku najvažnije jeste da znaju sve važne detalje, jer NIS ne pripada ni Vladi ni Skupštini. Nema nikakvog razloga da se sve mistifikuje i proglašava nekakvim tajnama. Reč je o javnom preduzeću koje valja prodati za što veći novac i u što većem interesu ove države. Sve ostalo je loše.
