Izvor: Politika, 06.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski hram na temeljima tamnice
Zrenjanin – Zrenjaninski hram Svetog arhangela Mihaila podignut je na neobičnom mestu, a osim što je svetilište, on je i svojevrsno obeležje jednog vremena. Nastao je za potrebe ruske emigracije, čiji su se potomci gotovo već razišli, a hram je aktivan i danas i zovu ga ruska crkva. Predanje kazuje da su u vreme podizanja bečkerečke tvrđave u 16. veku, u doba kada su na ovim prostorima vladali Turci, ispod velike građevine iskopani duboki i dugački kanali, a u nekima od njih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nalazila se i tamnica Munkač, o kojoj je zao glas dopro sve do današnjih dana. Pretpostavke da su se duboko u zemlji nalazile i tamne robijaške ćelije potvrđene su kada su na tom mestu 1963. i 1991. pronađeni kosturi robijaša u gvozdenim okovima.
Nastanak ruske crkve u tadašnjem Velikom Bečkereku, a kasnije Petrovgradu, povezan je sa dolaskom Rusa, izbeglih posle Oktobarske revolucije. Prva bogosluženja, kako beleže hroničari, pošto nije bilo drugog prostora, održana su u Krigerovoj kafani. Tu je subotom uveče postavljan ikonostas za nedeljnu svetu liturgiju.
Pošto su se obredi obavljali u neadekvatnim i teškim uslovima, ruska kolonija je 1922. zatražila od gradskih vlasti prostoriju za bogomolju i dobila podrum bivše tamnice Munkač, koji su sopstvenim radom svojih članova preuredili i stvorili sebi bogoslužbeni prostor. Sve je u ovoj crkvi urađeno rukama pripadnika ruske zajednice: stolari su zemljani pod prekrili daskama, napravili vrata, prozore i konstrukciju za ikonostas.
Šest velikih ikona na ikonostasu naslikao je Afanasij Ivanovič Šelomunov, polijelej je izradio Sergej Ivanovič Šeremetinski. Tajnu večeru naslikao je general Sergej Šestakov. Kada se ruska kolonija konačno rasturila 1950, bogosluženja su obavljali prota Miloš Popović i Stevan Ninčić. Poslednje rusko pojanje čulo se 1970. godine. Zbog malog broja Rusa, crkva je 1973. pripojena manastiru Prepodobne Melanije Rimljanke u Zrenjaninu. Poslednjih godina hram živi svoj drugi život, sa sve više vernika.
Ruska crkva je svoj najveći značaj imala u okupljanju izbeglih Rusa, koji su u gradu na Begeju ostavili neizbrisiv pečat, a sudbina im je, uglavnom, bila tragična. U predvečerje Drugog svetskog rata, zbog njihovog izraženog antikomunizma, pripisivana im je privrženost Nemcima, ali je to tokom rata demantovano u praksi. Na primer, Petar Kononenko je iz Bečkereka, odnosno Petrovgrada, u ratu je premešten u Kraljevo i kad su ga Nemci pozvali da izađe iz stroja u kome su se nalazili Srbi pripremljeni za streljanje – on je ponudu odbio. Nadežda Kornjilova je u Melencima pozvala na zajedničku borbu protiv Nemaca i kad su je ovi osudili na smrt – sama je sebi stavila omču oko vrata. Njen brat je iste 1944. godine sa jedinicama Crvene armije oslobađao ovaj kraj od fašista i naišao je na svež sestrin grob...
Veliki deo ruskih emigranata otišao je na Zapad pre nego što su ovde stigli zemljaci u redovima Crvene armije. Nisu želeli da se sretnu. Posle Drugog svetskog rata razvio se sukob naše komunističke nomenklature s Informbiroom. Kažu da su preostali ruski emigranti krajem rata bili na udaru sovjetske tajne službe NKVD, a od 1948. i Udbe. Od ruske kolonije ostali su samo obrisi i uspomene.
[objavljeno: ]
.jpg)
