Izvor: Politika, 07.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruska ukrštenica
Borba ruskih ,,favorita” za Kremlj počela je (u ponedeljak) bez Medvedeva, kandidata koga je za mesto predsednika Rusije predložio Putin. Gledaocima televizije predstavljeni su Zjuganov, Žirinovski i izvesni Andrej Bogdanov – jedan vodeći komunista, vodeći desni nacionalista i ,,demokrata”, ali ovaj poslednji, propušten je u krug na brzinu. Očigledno, da vlast pokušava da pred ravnodušnom javnošću nekako pokrije mesto administrativno istisnutog Kasjanova. Čini se, jedinog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istinski nepoželjnog na skorim izborima (2. marta).
Promocija programa četvorice trebalo je da ostavi utisak njihovog eventualnog sučeljavanja. Ili, da bar liči na to. Ali, kako u kvizu nije bilo i ,,Putinovog naslednika” (izjavio je da neće učestvovati u debatama), cela stvar delovala je promašeno. Koga bi još zanimao taj izanđali, od Jeljcina ne menjan oponentski dekor, kada na sceni nije i junak finala!?
Ruski izbori lišeni su drame političke konkurencije. Bez izbornosti, svedeni su na formu i ,,neizvesni” su taman koliko su bili i nekadašnji sovjetski. Pravi oponenti vlasti, makar i nejaki kakvi jesu (Kasparov, Kasjanov i drugi) odstranjeni su od birališta energičnim merama vlasti, žigosani da su ,,izdajnici”, u dosluhu sa spoljnim faktorima.
Zastrašivanje javnosti ,,urotom protiv Rusije” imalo je i ima uticaj. ,,Strah od Zapada” lišio je reformatora Putina potrebe da se u areni eventualno bori za svoje ideje. Makar i da su najbolje. Na drugoj strani, olakšavao je vlastima da ponekad, sasvim bez straha da će za to položiti račun, uvrću ruku neistomišljenicima. U Tverskoj oblasti, upravo je aktuelan jedan takav slučaj, nekog Romana Nikolajčika, monarhiste koji je u savezu s Kasparovim. Uhapšen je prošlog petka u Tveru. Posle ispitivanja o političkim aktivnostima, odveden je... u duševnu bolnicu (,,Moskou tajms”). Ne mora Kremlj da zna o slučaju, ali ,,atmosfera” koju stvara Kremlj ohrabruje ili obeshrabruje akcije sitnijih u hijerarhiji. Ona već dugo ne ohrabruje da se pita ili piše, pa to daje i odliku izborima.
Politički život Rusije je u senci negovanog, ali i teško osporivog autoriteta predsednika Putina. Predsednik je postigao neke dobre stvari za Rusiju. Više u spoljnoj politici, nego na polju njenih unutrašnjih slabosti. Ali, visok uticaj u biralištu, pomogao je Putinu da zemlju vrati pod dominaciju samo jedne partije i da, posle toga, sam imenuje i svog predsedničkog naslednika. Sledeće što predstoji jeste pomeranje težišta izvršne vlasti sa nivoa šefa države na nivo šefa vlade. Tamo gde će biti Putin.
Ruski izbori su u službi reforme s vrha. Medvedev je promatran i kroz druge kandidate. Ali, ne zna se koje sve, i šta je to što je kod neizabranih smetalo predsedniku. To su tajne koje zna samo Putin. Ne postoji svedočanstvo o procesu kristalizovanja krajnjeg izbora. Razume se, to nije na račun Medvedeva – po svemu sudeći, najboljeg među ,,promatranima”. Tiče se zatvorenosti procesa.
Dva Putinova mandata su osam godina ruskog uspona. Time je opravdan kredit ruskog poverenja u predsednika. I Putinovo objašnjenje ,,Putinovog načina” je logično. Rekao bi, Rusiji je potrebna stabilnost!
Nedemokratičnost u odlučivanju a ,,demokratičnost” u riziku, izražena opštim karakterom posledica, ne znače stabilnost. Prema tome, izbori jesu enigmatični, ali time što se želi znati s čim pristiže Dmitrij Medvedev? Zašto se Vladimir Putin udružio baš s njim?
Biće vremena, čućemo Medvedeva. Ali evo jednog stava novog čoveka već sada: ,,Rusija je zemlja pravnog nihilizma. Nema evropske zemlje koja bi mogla da se pohvali takvim prenebregavanjem zakona”, rekao je Medvedev. Korupcija je ,,sveobuhvatna” i dopušta sve. Rešiti se korupcije moralo bi da bude ,,nacionalni program”, citiran je.
Bezakonje i korupcija. Prvi put se čuje da je to antiruska urota. Opredeljenjeza pravnika, umesto za još jednog policajca, budi nadu da to zna i Putin.
Petar Popović
[objavljeno: 08/02/2008]
