Izvor: Blic, 29.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rušimo sve predrasude
Napravili smo priču koju razumeju ljudi na svim kontinentima. To je veoma značajno jer ne dešava se često da filmovi iz naše zemlje komuniciraju sa ljudima sa drugih podneblja. Nadam se da će nakon ovoga mnoge predrasude o Srbima biti razbijene - kaže Bane Trifunović, junak filma „Tamo i ovde” koji niže nagrade na festivalima po svetu. Beogradska premijera biće 9. septembra u Tržnom centru „Ušće”, a podgorička dan kasnije u „Delta sitiju”. Film >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će nakon toga nastaviti svoj život u bioskopima širom Srbije i Crne Gore.
- Film je već osvojio tri nagrade na festivalima u Njujorku i Tokiju. Stižu pozivi iz Rija de Žaneira, Milana, Hamburga" Ova priča je toliko topla i ljudska da je razume svako. U Njujorku su je, verujte mi, i bolje razumeli nego ovde. Po pitanjima koja su nam postavljali posle svake projekcije vidi se da ih je film pokrenuo. Izgleda da ljudi vole te jednostavne priče sa zanimljivim situacijama na koje nisu puno navikli. Napravili smo izuzetno komunikativan film koji ima velike i lepe umetničke vrednosti, a ima i tu neku priču koju može da razume običan gledalac koji ne ide baš često u bioskop - ističe Bane Trifunović.
Centralna tema filma je odlazak mladih ljudi iz Srbije u svet.
- Da. Ja igram dečka koji je otišao u Njujork i šalje Amerikanca u Beograd da se oženi njegovom devojkom zbog papira i dovede je u Ameriku. To je ta priča. Kad god odeš van zemlje da radiš, koliko god da ti je ekonomski bolje, uvek se pitaš: šta li rade moji tamo. To je to prokletstvo odlaska iz zemlje.
Znači, gastarbajtere će posebno pogoditi film.
- Prepoznaće se. Naši ljudi u Njujorku su veoma burno doživeli film. Osetili su neku vrstu nelagode, a nostalgija koju imaju samo se još više pojačala.
Koja pitanja su vam postavljali američki novinari?
- O Srbiji su u svet godinama stizali neki drugi signali. Američka publika bila je fascinirana kada je videla da u Beogradu i te kako postoje normalni i divni ljudi. Konačno smo u svet pustili jednu priču koja nema veze ni sa ratom niti politikom, već sa ljudima koji žive ovde i tamo, i koji su tako topli i jednostavni. Postavili su nam gomilu pitanja o zemlji. Podstakli smo ih da razmišljaju o Srbiji. Bilo im je interesantno i neshvatljivo da država finansira filmove. To je kod njih nezamislivo, jer se tamo vrte privatne pare. Interesantno im je bilo i to što je film koštao oko 600.000 dolara, što je izuzetno malo za njihove uslove. Naravno, u filmu se ni najmanje ne vidi da je napravljen sa toliko novca, što ih je posebno fasciniralo. Prelepih pitanja je bilo i nijednog negativnog komentara.
Bili ste i na naslovnim stranama njujorških novina.
- Prvi put se o nama pisalo na jedan lep način. Sećam se velikog naslova „Serbs gone have fun”. To je parafraza na pesmu Sindi Loper „Girls gone have fun”. Imali smo jednu patriotsku misiju da malo drugačije pričamo o našoj zemlji.
Ima li film tu moć da razbije predrasude koje u svetu postoje o Srbima?
- Ima. Na jednom mikroplanu sigurno ima. Mada ljude u Njujorku ne zanima da li ste vi Srbin. Oni nemaju predrasude. Uprkos tome što su se svačega nagledali na televiziji i načitali u novinama, to neće uticati na formiranje konačne slike o vama lično. Bitno je šta ste vi uradili, ko ste i kakvi ste. To ih zanima. Ali film je svakako doprineo da tih tri-četiri hiljade ljudi, koliko bude na svakoj projekciji, stekne drugačiju, pozitivniju sliku o nama kao narodu. Nadam se da će im sada kada čuju reč Srbija prva asocijacija biti ovaj film koji nas prikazuje kao tople ljude.
Edrijen Brodi je bio predsednik žirija koji je dodelio nagradu filmu.
- Najinteresantnije je to što je na sledeću projekciju doveo svoju majku jer je želeo da i ona vidi film.
Šta u filmu na vas ostavlja najjači utisak?
- Ovaj film izaziva mnogo lepih osećanja. Postoje dve ljubavi, od kojih je jedna ljubav sredovečnih ljudi, a to je priča koje nema često na filmu. Interesantno je kada se ljudima u zrelim godinama desi ljubav.
Junaci filma
Ekipu filma Darka Lungulova čine Branislav Trifunović, Dejvid Tornton i njegova supruga Sindi Loper, Mirjana Karanović, Jelena Mrđa, Anton Pagan, Maks King, Freda Lomski. Film je prikazan u okviru beogradskog Festa, a potom je u maju ove godine u Americi osvojio nagradu na prestižnom „Tribeca festivalu” u kategoriji za najbolji film čija se radnja dešava u Njujorku.
