Izvor: RTS, 08.Jul.2015, 16:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija uložila veto na rezoluciju o Srebrenici
Rusija uložila veto na britanski predlog rezolucije o Srebrenici. Kinezi uzdržani. SAD: Ruski veto je još jedna mrlja na reputaciji Saveta bezbednosti. Ruski ambasador je predlog rezolucije nazvao "politički motivisanim i kontraproduktivnim".
17.20 - Veliki dan za Srbiju, sprečeno bacanje ljage na ceo srpski narod, rekao predsednik Tomislav Nikolić.
17.10 - Sednica Saveta bezbednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je prekinuta, a predsedavajući je pozvao članice na konsultacije. Stastanak je prekinut zbog polemike između predstavnika Rusije, SAD i Velike Britanije, a povodom primedbi na stavove koje je Rusija iznela tokom glasanja o nacrtu rezolucije.
16.50 - Rusija uložila veto na britanski predlog. Američka ambasadorka Samanta Pauer ruski veto nazvala "novom mrljom na reputaciji Saveta bezbednosti".
16.45 - Kina predložila da se nastave konsultacije dok se ne pronađe zajednički jezik u vezi sa rezolucijom o Srebrenici.
16.42 - Usvajanje ove rezolucije bilo bi kontraproduktivno, rekao je Čurkin. "Ukoliko stavite ovaj dokument na glasanje, Rusija će glasati protiv".
16.37 - Britanski nacrt nije konstruktivan i izaziva sukobe, optužuje samo jedan narod. Takav pristup je politički motivisan, nije legitiman i ne služi napretku u BiH, rekao je Čurkin. "Ovaj dokument neće pomoći postizanju mira".
16.35 - Počinje glasanje o predlogu rezolucije. Ruski ambasador Vitalij Čurkin predložio minut ćutanja za žrtve Srebrenice.
16.32 - "Činjenica da su sve strane počinile zločine ne znači i da su sve strane jednako krive", rekao je šef UN za ljudska prava.
16.22 - Posle Elijasona, Savetu se iz Ženeve putem video-linka obraća šef UN za ljudska prava, princ Zaid. "Kako smo mogli biti tako kratkovidi i nismo pretpostavili da će biti ubistava", rekao je princ Zaed.
16.07 - Počinje sednica Saveta bezbednosti. Pre početka sednice razgovarali ambasadori SAD i Rusije Vitalij Čurkin i Samanta Pauer. Sednica počela izlaganjem zamenika šefa UN Jana Elijasona.
Ruska Federacija sprečila je, u Savetu bezbednosti UN, usvajanje britanskog predloga rezolucije o Srebrenici, nazivajući taj dokument "političkim i kontraproduktivnim", što je ambasadorka SAD Samanta Pauer nazvala "novom mrljom na reputaciji Saveta bezbednosti".
Predstavnici deset zemalja podržali su rezoluciju, četiri zemlje su bile uzdržane, a ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin bio je protiv i uložio veto.
Čurkin je, pre nego što je glasanje počelo, upozorio da se tekst ne stavlja na glasanje jer će Rusija glasati protiv. Ambasador Čurkin rekao je da bi rezolucija samo dovela do povećanja tenzija na Balkanu. Dodao je da bi usvajanje rezolucije, pošto nema konsenzusa o njenom sadržaju, bilo kontraproduktivno i da bi vodilo ka povećanju tenzija u regionu.
Ruski ambasador je dodao da se Rusija nadala da će komemoracija u Srebrenici biti iskorišćena za pogled u budućnost, što je Rusija i prenela Misiji Velike Britanije, zemlje koja je radila na nacrtu rezolucije.
Međutim, konstatovao je da je Velika Britanija krenula drugim pravcem, koji nije bio konstruktivan i čiji rezultat bi bio pripisati krivicu samo jednom narodu. Takav pristup, prema njegovim rečima, izazvao bi samo velike podele.
Rusija je želela izbalansiran dokument, ali je izjava Moskve ignorisana, primetio je i dodao da je važno što će u Srebrenici, na obeležavanju godišnjice zločina, učestvovati predstavnici Srbije i da ne bi bilo dobro da se rezolucijom negativno utiče na napore u cilju postizanja mira i stabilnosti.
Čurkin je naveo i da je nacrt rezolucije bolno dočekan u BiH, ali i šire u regionu i da je time nesreća politizovana, zbog čega smatra da Savet bezbednosti treba da se bavi aktuelnim situacijama, a ne istorijskim događajima.
Ambasador Rusije podsetio je da se njegova zemlja uvek zalagala za istragu svih zločina u BiH, naglasivši da se ne može zaključiti ko je tokom konflikta najviše patio.
Čurkin je rekao da se na osnovu podataka da je više stotina hiljada Srba moralo da napusti svoje domove može zaključiti da su Srbi jednako patili, čak i više od drugih.
Zbog toga, kazao je on, treba iskoristiti godišnjicu Dejtonskog sporazuma za napredak Balkana ka miru.
Na početku izjašnjavanja predstavnika zemalja članica SB UN, ambasador Čurkin zatražio je da se žrtvama u BiH oda pošta minutom ćutanja.
Predstavnik Velike Britanije, zemlje predlagača rezolucije, istakao je da je bilo žrtava na svim stranama.
"Ovaj nacrt ne optužuje srpski narod, već podstiče pomirenje, a priznanje prošlosti je preduslov za to", rekao je britanski ambasador.
Uzdržani: Nacrt rezolucije ne doprinosi pomirenju
Ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti UN koji su bili uzdržani prilikom glasanja o britanskoj rezoluciji o Srebrenici navode da taj dokument nikako ne doprinosi pomirenju.
Među uzdržanima bila je i Kina, čiji ambasador je još juče zatražio da se nastave konsultacije dok se ne pronađe zajednički jezik u vezi sa rezolucijom, dok je ambasador Venecuele istakao da se njegova zemlja uzdržala od glasanja smatrajući da tekst rezolucije nije bio izbalansiran.
Obrazložio je da je to zbog toga što tekst pripisuje odgovornost samo jednoj strani za zločin u Srebrenici". "Ne može se krivica pripisati jednom narodu, jer zločin su počinile grupe ekstremista", poručio je kineski ambasador.
Diplomatski predstavnik Venecuele pri UN primetio je da nacrt rezolucije nije imao podršku ni u regionu, zbog čega njegova zemlja, kako je rekao, veruje da ne bi doprinela pomirenju već bi dovela do daljih podela u BiH.
"Ujedinjene nacije treba da rade na jačanju saradnje u regionu i na pomirenju svih strana", zaključio je predstavnik Venecuele.
Ambasador Angole kazao je da se uzdržao od glasanja jer se ne slaže sa tekstom nacrta rezolucije, zato što nije uzeto u obzir na isti način više hiljade žrtava masakara na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine.
Angola je, kako je rekao, očekivala tekst koji bi doprineo pomirenju u regionu, predloženi tekst nikako ne bi doprineo "tekućem, krhkom procesu pomirenja", već bi imao negativan uticaj na napore političara regiona u cilju jačanja saradnje.
Angola je takođe, dodao je, očekivala da finalni nacrt rezolucije odslikava kompromis svih članica Saveta bezbednosti UN, ali se u njemu nisu prepoznale sve zemlje članice.
Za ambasadora Nigerije nesporno je da svet ne sme zaboraviti žrtve masakra u Srebrenici, njegova zemlja podržava da 11. jul bude uspostavljen kao Međunarodni dan sećanja na žrtve, ali je građanima regiona poručio da ostave prošlost i okrenu se budućnosti.
Rekao je i da se Nigerija zalaže za razvoj institucija koje bi sprečile genocid, dodajući da u tome mora biti pojačana regionalna i globalna saradnja. Podsetio je takođe da je u Nigeriji borba protiv nekažnjivosti zločina nacionalni prioritet i založio se za jačanje globalnih akcija na tom planu.
Prvobitno je bilo planirano da sednica bude održana juče, ali je odlagana tri puta jer nije bilo konsenzusa o tekstu britanske rezolucije.
.jpg)
