Izvor: RTS, 07.Feb.2009, 13:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija spremna na pregovore sa SAD
Rusija spremna da sa SAD započne pregovore o antiraketnoj odbrani, rekao potpredsednik ruske vlade Sergej Ivanov. Administracija američkog predsednika Baraka Obame "odlučna da uspostavi novi ton" u međunarodnim odnosima. Trenutak je da se obnove dobri odnosi sa Moskvom, istakao potpredsednik SAD Džo Bajden. Merkel: Uloga Rusije u skladu sa interesima EU.
Aktivno učešće Rusije u formiranju evropske bezbednosne arhitekture poklapa se sa interesima Evropske unije, istakla >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je nemačka kancelarka Angela Merkel.
"U skladu je sa našim interesima da privučemo Rusiju u buduće bezbednosne strukture. Rusija igra važnu ulogu u nuklearnom razoružanju kroz saradnju sa SAD i strateški je partner Evropske unije", naglasila je Merkelova.
Prema njenim rečima, evropske države "treba da odgovore pozitivno" na predlog ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva o uspostavljanju bliže saradnje između EU, bezbednosnih struktura EU i Rusije.
Nemačka kancelarka je istakla potrebu traženja kompromisa između Rusije i NATO po kontroverznim pitanjima, tako da razlike u stavovima ne vode slabljenju evropske bezbednosti.
Rusija se nada da će se sve države, posebno one koje sprovode nuklearna istraživanja ili poseduju velike količine atomskog materijala, priključiti dopunskom protokolu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koji predstavlja pouzdan bezbednosni mehanizam, rekao je Ivanov.
Potpredsednik ruske vlade je nagovestio novi sporazum o zabrani razmeštanja nuklearnog naoružanja van granica sopstvene zemlje, koji bi se nadovezao na START-1.
Ovaj sporazum, koji bio bio zasnovan na STARTU-1, uključivao bi zabranu razmeštanja strateškog naoružanja van nacionalnih teritorija, kao i zabranu militarizacije svemira. "START-1 ističe 5. decembra 2009. godine i krajnje je vreme da načinimo sledeći korak", rekao je Ivanov.
Ivanov je, pozvao sve zemlje koje se bave istraživanjima atomske energije da se što pre uključe u Sveobuhvatni ugovor o zabrani nuklearnih proba.
"Odlaganja nuklearnih testova nisu adekvatna zamena za obavezujući sporazum. Zbog toga bi trebalo da svaka zemlja što pre potpiše i ratifikuje sporazum", naglasio je Ivanov.
Rusija je spremna da, što je pre moguće, sa Sjedinjenim Američkim Državama započne pregovore o antiraketnoj odbrani, rekao je na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu potpredsednik ruske vlade Sergej Ivanov. Istovremeno, nova američka administracija poslala je pozitivne signale, najavljujući obnavljanje dobrih odnosa Vašingtona i Moskve.
Ipak, očekuje se, da se tek u direktnim razgovorima predstavnika dve države vidi da li su obe strane zaista spremne na ozbiljan kompromis.
Ivanov je na Minhenskoj konferenciji istakao da je ruska strana, uključujući i predsednika Dmitrija Medvedeva, jasno dala do znanja da želi da pregovara sa SAD o antiraketnoj odbrani.
"Stvari su se promenile i sada imamo jedinstvene mogućnosti", rekao je Ivanov i dodao da je umereni optimista kada je u pitanju Sporazum o antibalističkim raketama.
"U slučaju antibalističkih raketa ne postoji krajnji rok, za razliku od situacije sa START-1(Sporazumom o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja). Imamo dosta vremena na raspolaganju", rekao je Ivanov.
Ruski predsednik Medvedev jasno je rekao da Moskva neće razmestiti raketni sistem "Iskander" u Kalinjingradskoj oblasti ako SAD ne postave delove svog antiraketnog štita u centralnoj Evropi.
"Predsednik Medvedev je od samog početka veoma jasno i nedvosmisleno isticao da ako presretači raketa ne budu postavljeni u Češkoj i Poljskoj, kao što je planirala prethodna američka administracija, neće biti ni "Iskandera" u Kalinjingradu", ponovio je Ivanov.
"Novi ton" SAD u međunarodnim odnosima
Administracija američkog predsednika Baraka Obame "odlučna je da uspostavi novi ton" u međunarodnim odnosima, izjavio je u Minhenu američki potpredsednik Džo Bajden.
"Vodićemo dijalog. Slušaćemo. Konsultovaćemo se. Americi je potreban ostatak sveta kao što je, mislim, ostatku sveta potrebna Amerika", rekao je Bajden pred učesnicima 45. minhenske konferencije o bezbednosti.
Američki zvaničnik je rekao da je trenutak da se obnove dobri odnosi sa Rusijom koji su u poslednje vreme "opasno skrenuli s puta".
Bajden je, međutim, rekao da SAD neće prihvatiti da separatističke oblasti u Gruziji budu deo Ruske "sfere uticaja" i da SAD "nikada neće priznati Abhaziju ili Južnu Osetiju kao nezavisne države".
"SAD odbacuju tvrdnju da dobitak za NATO znači gubitak za Rusiju ili da je ruska snaga slabost za NATO", dodao je američki potpredsednik. Prema njegovim rečima, Rusija i NATO treba da sarađuju kako bi porazili terorističku organizaciju Al kaidu i talibane u Avganistanu.
Bajden je govorio i o američkim planovima o postavljanju antiraketnog štita u Evropi, navodeći da će rad na tome biti nastavljen "uz konsultacije sa NATO saveznicima i Rusijom".
"Nastavićemo da razvijamo raketnu odbranu kako bismo se suprotstavili rastućoj snazi Irana", rekao je Bajden u Minhenu.
Bajden je dodao i da su SAD spremne da razgovaraju sa Iranom, ali je naglasio da će ta zemlja biti suočena sa pritiskom i izolacijom ukoliko ne odustane od svog nuklearnog programa.
NATO: Moskva treba da promeni način razmišljanja
Sa druge strane, NATO je saopštio da je spreman da uključi Rusiju u razgovore o protivraketnom štitu, ali da ne razmišlja o ozbiljnoj saradnji u oblasti odbrane ukoliko Moskva ne napusti stari način razmišljanja.
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je da smatra da je prava transatlantska saradnja u raketnoj odbrani, koja uključuje Rusiju, "u velikoj meri sprovodiva" i da će "one koji bi mogli da zaprete Evropi raketama naterati da dvaput razmisle".
Shefer je međutim kritikovao predlog ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva o novoj sve-evropskoj strukturi bezbednosti, rekavši da je u suprotnosti sa delovanjem Rusije u Gruziji.
Prema njegovim rečima, teško je uzeti ozbiljno u razmatranje ruski predlog, kada Moskva u isto vreme gradi vojne baze u gruzijskim otcepljenim regionima Abhazija i Južna Osetija.
Njegovi komentari usledili su dan nakon što se sastao sa zamenikom ruskog premijera Sergejem Ivanovom na marginama konferencije, što je susret najvišeg ranga u odnosima NATO-Rusija od rata u Gruziji.
Shefer je takođe izrazio zabrinutost zbog odluke Kirgistana da zatvori američku bazu u toj zemlji, koja je podrška misiji NATO u Avganistanu.
Shefer je ovaj potez nazvao "u najmanju ruku suprotnim" ranijim stavovima Rusije da podržava međunarodne operacije u Avganistanu, uključujući sporazum kojim dozvoljava tranzit robe preko ruske teritorije.
Sarkozi: Rusija ne predstavlja pretnju
Francuski predsednik Nikola Sarkozi bio je manje kritičan prema Rusiji rekavši da Moskva ne predstavlja pretnju za EU i NATO. "Zato treba da povratimo međusobno poverenje", smatra Sarkozi.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezebednost Havijer Solana ocenio je na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu da su prošlogodišnji oružani sukobi u Gruziji i ovogodišnja gasna kriza dokaz da međunarodni sporazumi o bezbednosti i energetici ne funkcionišu na odgovarajući način.
"Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi i Energetska povelja ne funkcionišu onako kako bi trebalo. Nikada ranije se toliko ljudi nije bavilo evropskom bezbednošću. Ipak, nepoverenje raste, a neslaganja između EU, Rusije i SAD o mnogim globalnim pitanjima i dalje postoje", ocenio je Solana, koji je podržao inicijativu Rusije o pripremi novih sporazuma.
