Izvor: Blic, 05.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija poslednja šansa za Srbiju
Rusija poslednja šansa za Srbiju
Poslednji stav specijalnog izaslanika UN za pregovore o Kosovu Martija Ahtisarija je: ukoliko do 13. februara ne dobije odgovor na predlog i ne počne nastavak pregovora, on će na Savet bezbednosti (SB) UN otići sa predlogom gotovog rešenja. Ali tog puta, to neće biti predlog u kome se ne spominje status, već će biti predložena nadgledana ili uslovljena nezavisnost.
Međutim, to neće biti jedini mogući scenario za rešenje kosovskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << problema. Iako međunarodna zajednica ima svoju, za sada, zacrtanu šemu budućih koraka, a to je donošenje nove rezolucije u kojoj status Kosova ne bi bio preciziran, ona nije zatvorila vrata za opcije koje mogu doći iz Prištine i Beograda. Iz Prištine - proglašenje nezavisnosti u Skupštini i bilateralno priznavanje, a iz Beograda - podela Kosova.
Za EU, koja na osnovu rezolucije dobija mandat za novu misiju na Kosovu umesto postojeće UN, bitno je da zna na kakvo Kosovo dolazi. I ukoliko status Kosova ne bude preciziran, onda je za EU presudno, da SB ima jedinstven stav. A taj stav zavisi od toga da li će Rusija i dalje podržavati Srbiju.
Danas pregovori EU i Rusije
Upravo zbog toga, ministarska 'trojka' EU, na čelu sa šefom nemačke diplomatije Frank-Valterom Štajnmajerom, stiže danas u Moskvu, u nastojanju da Rusiju pridobije za 'veoma konstruktivno postupanje' oko rešavanja statusa Kosova 'pre nego što dođe do odluke u Savetu bezbednosti UN'.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana naročito poslednjih meseci uporno traži saglasnost unutar evropskih partnera o rešenju za Kosovo i jednodušnu akciju prema Srbiji, Rusiji i drugim svetskim partnerima s ciljem da dođe do nagodbe oko Kosova.
Solani je to izuzetno stalo jer njegov glavni 'resor' unutar EU, evropska bezbednosna i odbrambena politika, treba da na Kosovu ima glavne nadležnosti u sklopu evropske i međunarodne misije. Konsulatacije na relaciji SAD - Rusija su počele zbog ruskog stava da neće prihvatiti ono što je neprihvatljivo za Beograd. I ti razgovori se ne vode samo zbog statusa, već i same sednice SB. Iako se sednica očekuje u martu ili aprilu, ona je dovedena u pitanje zbog Rusije, jer se može sazvati samo kada svi postignu dogovor.
Poruka beogradu
U poslednjem javnom nastupu Rusija je ublažila stav i rekla da nikada nije ni pominjan veto. Ali, visoki zvaninici Rusije su, po saznanjima 'Blica', ovih dana poslali poruku srpskom premijeru Vojislavu Koštunici, u kojoj su jasno stavili do znanja da Rusija ne može podržavati Srbiju, ako ona nema konstruktivan stav i ne nastavi pregovore. Ukoliko Srbija odbaci sve, Rusi neće više podržavati Srbiju, jer je nekontruktivna. U ovoj priči Rusi će sačuvati obraz, a neće ući u konfrontaciju sa ostatkom sveta. Tako se može dogoditi da na SB prođe i mnogo jasnija odrednica budućeg statusa. Da bi Rusija mogla da nastavi sa podrškom ona mora imati kontruktivnu Srbiju, a time bi Rusiji bila data mogućnost da nastavi sa tvrdim stavom oko statusa. U tom slučaju bi nova rezolucija morala ostati bez određenog statusa.
Tu se ulazi u novi problem. Podeljenost u EU postoji, pa su neke zemlje, poput Slovačke ili Španije, protiv da se Kosovu na ovakav način daje nezavisnost. Generalno, za pojedine zemlje EU, nije presudan status Kosova, već činjenica na koji se način oduzima suverenitet jednoj zemlji. Neke zemlje EU i same imaju separatističke pokrete i ne žele ovaj presedan na Kosovu, pa onda možda i na svojoj teritoriji. Međutim, za EU ipak bi bio dovoljan jedinstven stav SB.
Ovakvu zamršenu situaciju međunarodna zajednica bi mogla da reši time što bi Prištini bio dat blagoslov da proglasi nezavisnost, a osnov za to imaju već u Ahtisarijevom predlogu, koji je praktično oduzeo suverenitet Srbiji. To bi se učinilo na skupštini, a Kosovo potom priznale jedna za drugom pojedine zemlje.
Podela kosova
Međutim, i Beograd ima 'keca u rukavu'. U Srbiji niko neće potpisati nezavisnost, ali se otvara mogućnost, a to je ono od čega Beograd nikada nije odustao, mada je javno negirano, a to je podela.
Ona ima dve varijante: može se dogodi na najgori mogući način, a to je da se na severu proglasi otcepljenje od ostatka Kosova. To bi moglo da bude loše, jer bi imalo dosta sličnosti sa Krajinom. Međunarodna zajednica nikada nije isključivala ovu mogućnost, ali nije ni opcija na koju bi pristala. Zato je na severu formirana nova baza Kfora, u kojoj su samo Amerikanci i Nemci, iako sever formalno držae Francuzi. Ova opcija, iako to niko od međunarodnih činilaca ne izgovara jasno, podrazumeva da bi došlo do nasilja. Nije isključeno da bi Srbi upravo bili žrtve, a Kfor se ponašao kao i 17 marta - bio bi evakuisan.
Ali, opcija podele za, uslovno rečeno, nekakav pregovarački sto nije potpuno isključena ni kod međunarodnih stratega u kosovskoj priči, iako javno negiraju. Međutim, ona bi bila moguća samo ako Rusija ostane tvrda u SB, a Beograd i zvanično nastupi sa ovakvim stavom.
Kosovski internacionalci podelu nezvanično ovako objašnjavaju - 'Mi smo pragmatični i podela u krajnjem slučaju jeste način da se kosovaka priča i zaista završi, a sve strane sačuvaju obraz'. Ipak, podela je rešenje koje dolazi na red, ako nijedna druga opcija ne prođe. Može se pojaviti, pored svega, i kao stav međunarodne zajednice kada se uvidi da se ne može ništa drugo, a usput poptuno izgubi strpljenje i za Beograd i Prištinu.
Željka Jevtić
