Izvor: VOA, 22.Dec.2016, 18:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija popunjava vakuum na Balkanu
Vlasti u Srbiji ostaju na stavu da neće slediti evropske preporuke, te da neće uvoditi sankcije Rusiji. Iako deluje kao ekonomska vest, priča o odbijanju Beograda da uvede sankcija Rusiji mnogo više pripada domenu spoljne politike, a o političkim odnosima Srbije i Rusije. Vakuum je u politici neodrživo stanje. Kada se sa nekog prostora velika sila povlači, umesto nje, po pravilu dolazi druga, da taj prostor popuni. Na Balkanu su, tradicionalno, sa svojom interesima prisutni svi veliki igrači, ali Rusija u poslednje vreme, svojom taktikom “meke moći”, privlači posebnu pažnju: "Nemoguće je napuštati odredjeni prostor i ostavljati vakum, prostor zapadnog Balkana, a to se dešava zamorom proširenja EU, i američkim usmerenjem prema interesima na Južnom kineskom moru. A da neko drugi, ko takodje ima globalni potencijal dođe u taj napušteni prostor. U ovom slučaju se radi o Turskoj i Rusiji", kaže predsednik SDS-a Boris Tadić. "Vakuum moći, svuda u svetu, to je zakonomernost, vakuum moći traži da bude popunjen. Mi sad prisustvujemo jednom takvom, ako hoćete i nadgornjavanju, kad je reč o ovom našem prostoru. Uloga SAD bi svakako bila blagotvorna s obzirom na uticaj na ključne igrače u reginalnoj politici", smatra dekan FPN Dragan Simić. U previranju izmedju Rusije i Zapada, Srbiji je prirodna i, makar deklarativno, najvažnija tačka oslonca EU. Bivši predsednik Srbije Boris Tadić kaže da je svoj politički rad posvetio pridruženju Srbije Uniji, ali da je taj put često bio posut trnjem. "Ni jedna velika sila ne igra do kraja čisto. I to je problem državnih predstavnika malih zemalja, što moraju da uzmu tu činjenicu u obzir. Daću lični primer, ja sam branio integritet moje zemlje na vrlo racionalan način. Bez ideje da možemo da integrišemo Kosovo u državno pravni sistem Srbije a praktično dva miliona Albanaca to ne želi. Ali sam želeo da postavim crvenu liniju zaštite srpskih nacionalnih interesa na Kosovu, koji su podrazumevali zaštitu identiteta što jeste suvereni prosor srpskog postojanja na Kosovu." U prostor, zaštite srpskih interesa na Kosovu, odavno je ušla Rusija, a podrška Kremlja Srbiji u sprečavanju Kosova da postane članica Unesco je dobar primer kako Moskva kupuje poverenje Beograda. Ovdašnjim političarima i analitičarima ostalo je samo da kalkulišu o ceni te podrške: "Srbija već godinama plaća visoku cenu ruske podrške oko Kosova. Ta podrška ne može na neki način da bude konkretizovana. Može na onaj način na koji se mi nadamo, da u situaciji stani-pani Rusija stavi veto u Savetu bezbednosti. Ali Rusija je izbačena iz kosovskog procesa. Od kako je on iz UN prebačen na EU, Rusija je van tih tokova što je jedan od razloga za nervozu Rusije jer je izgubila neki kanal uticaja", smatra spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić. Kosovo je tačka koja čvrsto povezuje srpske i ruske političke interese, ali i tačka koja obesmišljava veru u principe, makar kada je reč o međunarodnoj politici: "Pod istim onim argumentima kojima se Rusija odnosila prema Kosovu, ne priznajući njegovu nezavisnost, potpuno je obrnuto uradila u slučaju Krima. To se videlo i po tome da je Rusija sa potpuno istim argumentima podržala opoziciju u Crnoj Gori, a u Makedoniji vladu. Nema nekakvih savezništava, nema velikih principa", ističe Ivan Cvejić, glavni i odgovorni urednik Ekspresa. Geopolitička mapa Balkana u ovom je trenutku je pod kišobranom EU, koja je, opet vidno umorna od proširenja. Sa druge strane, rezultati istraživanja javnog mnenja u Srbiji govore da pojačano prisustvo Rusije u Srbiji, makar iz ugla Moskve, daje rezultate: "Reći ću vam rezultate nedavnog istraživanja, staro je svega pet, šest dana, koje je sprovodjeno na uzorku mlade populacije koji upravo potvrdjuje da postoji okrenutost znatna ka ruskom faktoru i da je podrška EU unazad 15 godina, koliko se prati kroz različita istraživanja javnog mnenja, takodje opala za nekih 30-tak posto", kaže Simić. Ruska politika prema Srbiji se do skoro mogla sažeti u dva stava – može EU, NATO nikako. Sa zaoštravanjem odnosa Moskve i Zapada, pozicija Srbija je sve manje lagodna, i ruski zvaničnici se više ne ustručavaju da Srbiji upute poruku da treba da preispita odluku o evropskim integracijama. Stvari na Balkanu postaju sve komplikovanije, a prostor u kome će Srbija još dugo moći da vodi politiku “i Evropa, i Rusija” postaje sve uži.
.jpg)
